Тања Мишчевић на данашњој конференцији за новинаре

Мишчевић је на конференцији за новинаре истакла да се на основу истраживања може закључити да годину дана паузе у процесу европских интеграција није утицало на промену става грађана према Унији, као и да је њихово опредељење према европским интеграцијама стабилно и да је ЕУ и даље институција од које они највише очекују.

Према њеним речима, уколико би данас био расписан референдум о приступању Србије Европској унији, против би се изјаснило 15,4 одсто грађана, док уопште не би гласало њих 15,3 одсто.

Она је указала на то да је истраживање показало да је расположење грађана према интеграцијама опало за 0,6 одсто у поређењу са истраживањима спроведеним у септембру прошле године, када је 69,9 одсто грађана сматрало да би наша земља требало да се придружи "европској фамилији".

Када је реч о сарадњи Србије са Трибуналом у Хагу, 54,1 одсто грађана се изјаснило да подржава ту сарадњу, док је 45,9 одсто навело да јој се противи, објаснила је Мишчевић и прецизирала да 77 одсто грађана не прихвата сарадњу са Хагом по цену прекида процеса придруживања ЕУ, док 23 одсто прихвата сарадњу зарад интеграција.

Истовремено, Мишчевић је нагласила да је став 45 одсто испитаних да Унија условљава Србију да се одрекне Космета како би постала чланица, док 31 одсто сматра да су Космет и евроинтеграције на изглед одвојени процеси, али да се покрајина појављује као услов за придруживање ЕУ.

Преосталих 24 одсто верује да су интеграције и решавање статуса Косова и Метохије потпуно одвојени процеси, што је резултат јасних порука које пре свега долазе из међународне заједнице, навела је Мишчевић.

Више од две трећине грађана Србије, то јест 71 одсто, сматра да сарадњу са ЕУ треба наставити и ако Унија једнострано призна независност Космета, напоменула је она и додала да 29 одсто грађана мисли да би дипломатске односе са Унијом у том случају требало прекинути.

Од поменутих 29 одсто грађана који сматрају да би дипломатске односе са Унијом требало прекинути, 59 одсто мисли да би Србија тада требало да се ослони на подршку Русије, Белорусије и Кине, објаснила је Мишчевић, уз напомену да 41 одсто сматра да би Србија требало да се развија самостално.

Она је нагласила да 39 одсто грађана сматра да се статус Космета решава у ЕУ, 34 одсто се изјаснило за НАТО, 27 одсто мисли да се будућност покрајине решава у Уједињеним нацијама, док само један одсто верује да се то питање решава у Русији.

На питање шта за њих лично представља Унија, 54 одсто испитаника одговорило је да је то пут ка бољој будућности младих, а 45 одсто сматра да придруживање даје боље могућности запошљавања, истакла је директор Канцеларије за придруживање ЕУ.

Такође, она је рекла да су испитаници навели да се, када размишљају о себи, највише осећају као грађани Србије и таквих је 44,7 одсто, док је оних који се осећају као становници свог града 22,8 одсто, а оних који себе виде најрадије као грађане Европе има 8,4 одсто.

На питање да ли се осећају као грађани Европе, 42,1 одсто испитаника одговорило је потврдно, 32,3 одречно, док је 25,6 одсто било неодлучно, навела је она.

Када је реч о страховима у вези са чланством и ширењем ЕУ, 52 одсто испитаника сматра да би то нанело штету домаћим пољопривредницима, 47 одсто грађана брине да би то Србију финансијски могло много да кошта, 44 одсто је забринуто за губитак националне културе и идентитета, а 43 одсто страхује да би прикључење Унији довело до све мање употребе српског језика.

Мишчевић је рекла и да изненађује то што скоро половина грађана није спремна да се зарад уласка у ЕУ додатно школује, преквалификује или усавршава, док 44 одсто није спремно да још неко време живи незадовољавајућим животним стандардом.

Према њеним речима, резултати истраживања показују да су грађани Србије недовољно информисани о процесу придруживања и условима за учлањење у ЕУ и да је њихов позитиван став о томе више резултат жеље и емоције, а не знања јер је само 30 одсто грађана информисано о Унији, 39 одсто није, док је преосталих 31 одсто између та два става.

Она је објаснила да улазак Србије у ЕУ, по мишљењу 49,1 одсто испитаника, највише отежава политика условљавања и уцена које Унија примењује према Србији, 20,1 одсто сматра да је то неиспуњавање преузетих међународних обавеза, 13,9 одсто има став да је отежавајућа околност неспособност домаћег руководства, 9,5 одсто да је "кривац" менталитет наших људи, а 7,4 одсто да су препреке обимне реформе које треба спровести.

Истраживање су спровели Канцеларија за придруживање ЕУ и агенција за истраживање јавног мњења "Стратеџик маркетинг" на репрезентативном узорку од 1.047 грађана Србије старијих од 18 година.