Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

О исходу нових преговора:

- У последњој резолуцији Народне скупштине стоји да нови преговори морају да буду отворени у погледу исхода и трајања, уз поштовање основних начела и норми међународног права. Дакле, све супротно преговорима које је водио Марти Ахтисари, а који су били ограничени у погледу исхода и трајања, уз отворено кршење начела и норми међународног права. Успешан ток и завршетак преговора могућ је само уколико се они воде у правцу компромисног решења, а не решења без компромиса, како је једном приликом јавно изнео управо "посредник" Ахтисари.

Каква ће бити улога Контакт групе:

- Она би требало да помогне Савету безбедности да изађе из своје унутрашње блокаде. Та блокада није настала због руске претње ветом, већ због спремности једног броја сталних и несталних чланица СБ да прекрше међународно право и у то увуку то тело. Само је руска претња ветом, помогнута начелним ставовима једног броја чланица СБ, спасла преговарачки процес. Сада Контакт група треба да предложи начела, елементе и процедуру нових преговора. И, као у новембру 2005. године, такав усаглашени предлог Контакт групе треба да одобри СБ. Тек после тога, нова фаза преговора могла би да почне.

О приближавању ставова Београда и Приштине:

- Косметски Албанци имали су "зацементиран став" зато што им је унапред, пре и самог отпочињања преговора, независност била обећана. Ко не би имао "зацементиран став" у таквој ситуацији? Да ли ће се они померити са мртве тачке, може се тестирати само у оквиру правих преговора, где ниједна страна неће имати ветар у леђа од неке светске силе. Ја не могу тачно да предвидим понашање Албанаца на следећим преговорима, само сам сигуран да решење мора да уследи на основу компромиса две стране. Ако циљ преговора буде компромис, и ако они не буду ограничени роком окончања, сигуран сам да би се у том случају албанска страна понашала много кооперативније.

Следи ли тежи део одбране Космета:

- Могу да кажем да нисмо изашли из опасне зоне одбране наших државих интереса на Косову и Метохији. Још има довољно ужасних и озбиљних претњи да бисмо рекли: сада више нема назад. Преговори о статусу тек предстоје и сваки корак на том путу, рачунајући и садашње активности око фер преговора, јесте кретање са неизвесним исходом.

Могу ли покушаји косовских Албанаца да добију независност да доведу и до ескалације насиља:

- Ништа није немогуће. Али, колико видим, ако би до насиља и дошло, то би било само организовано насиље као оно 17. марта 2004. године. У том случају, сигуран сам да би се албански екстремисти суочили са другачијим одговором него тада. Између осталог, о томе говоре и они који су испред међународне заједнице одговорни за мир и безбедност у покрајини.

О најави да ће 28. новембра косовски Албанци да прогласе независност Косова:

- То само значи да, до сада, Албанцима нико није рекао да озбиљно преговарају и боре се за преговарачким столом за своје интересе и позиције.

Да ли је Србија спремила одговор у случају једностраног признања независног Косова од неких држава:

- Србија и њена влада спремни су да реагују на сваку ситуацију. Оно што је више него видљиво, држава чини све да сваку насилну ситуацију предупреди политичким и дипломатским средствима.

Колико је важно исказано јединство у Скупштини при усвајању нове резолуције:

- То сматрам још једним знаком зрелости политичке сцене Србије када су тешка државна питања на дневном реду, али и знаком спремности представника грађана да подрже постојећу државну политику у овој области. Још једном манифестована политичка зрелост и одлучност народних посланика говори о томе да постоји чврста свест о надстраначком карактеру косметског питања и потреби спровођења праве државне политике у овој ствари.

Да ли је српска политичка елита довољно јака да може да истраје у ставовима до краја процеса:

- Реч је и о политичкој елити, и о државним институцијама, и о јавном мњењу Србије. Општа консолидација око Косова и Метохије присутна је у Србији већ дуже време. Државна политика која се води плод је унутрашње политичке сагласности. Разуме се, јавна расправа о Косову и Метохији непрекидно траје и то са јаким полемичким набојем. Али, нема више онако дубоких расцепа у ставовима и политици као што је то било пре више година. То јесте у вези са општом стабилизацијом унутрашњих прилика у земљи, али има и своју посебну динамику. Косово је још и опасна и врућа политичка тема, али сада се тачно зна шта Србија хоће, шта предлаже и за шта се бори.

Колико Министарство за Косово и Метохију може да олакша живот Србима у јужној српској покрајини:

- То је један од циљева оснивања новог министарства и предано ћемо радити на тој ствари. У програму Министарства није само материјална помоћ, већ и улагање у повратак и у обнову привредног живота Срба у покрајини. Успеси у овој области не могу бити тако брзи, али се могу и морају мерити јасним показатељима.

Када ће бити познат нови преговарачки тим:

- О томе смо у сталним консултацијама. Не само о саставу тима већ и о тренутку када да га изаберемо и објавимо. У контексту питања којима се бавимо, ово је мање тежак проблем. Када је о Косову и Метохији реч, разлика између политичке и стручне способности у преговарачком тиму није одсечна. Оно што је сигурно, "политичког кључа" у нашем уобичајеном смислу овде неће бити.