Београд, 19. јул 2007. године – Министар просвете у Влади Републике Србије Зоран Лончар изјавио је данас да Влада Србије најоштрије одбацује идеје о доношењу нове резолуције у Савету безбедности Уједињених нација о Космету и да се залаже за наставак преговора са Приштином који би били засновани на Резолуцији 1244 СБ УН.

АУДИО:
Конференција за новинаре Владе Републике Србије
Лончар је на конференцији за новинаре одржаној после данашње седнице поновио став Владе Србије да нова резолуција СБ УН треба да буде плод компромиса разговора Београда и Приштине.
Он је нагласио да Влада одбацује све досадашње нацрте резолуција о Космету јер полазе од плана специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија и фактички воде у независност покрајине.
Према његовим речима, Влада је чврсто уверена у то да ће захваљујући заједничкој политици са Русијом спречити усвајање нове резолуције СБ УН.
Министар је поводом изјаве америчког државног секретара Кондолизе Рајс, да ће решавање будућег статуса Космета бити измештено из СБ УН уколико одлука не буде могла да буде донета у том телу, изразио наду да ће САД одустати од подршке таквом сценарију.
Истовремено, он је саопштио да Влада Србије није донела одлуку о колективном годишњем одмору и потврдио да ће све њене службе радити уобичајено током лета.
Међутим, он је додао да редовне седнице Владе Србије четвртком 9. и 16. августа неће бити одржане, осим уколико то ситуација не буде налагала.
Министар рада и социјалне политике Расим Љајић навео је да је Влада данас прихватила
препоруку овог министарства да се, док трају тропске врућине, рад запослених на отвореном обустави од 11 до 16 сати и да се уведу
целодневна дежурства инспекцијских служби у читавој Србији.
Љајић је прецизирао да је препорука донета на захтев синдикалних организација запослених, али да нису прихваћене радикалне мере, као што је увођење ванредног стања, с обзиром на то да Србија нема одговарајуће законе на основу којих би предузела те мере.
Он је подсетио на то да закон који регулише увођење ванредних мера због климатских промена датира из 1972. године, из времена бивше СФРЈ, и најавио да ће Влада размотрити доношење сета законских мера који ће регулисати и ту област.
Према његовим речима, Влада Србије није могла да уведе ванредно стање и због тога што би по Закону о раду послодавци могли да траже надокнаду штете, а за то у овом тренутку нема обезбеђених средстава у буџету.
Такође, он је саопштио и да ће председник Владе Србије Војислав Коштуница затражити од генералног секретара УН да омогући да хашки осуђеници издржавају казне у затворима земаља чији су држављани.
Председник Владе ће упутити писмо генералном секретару УН у којем ће образложити спремност Србије и дати све државне гаранције да ће хашки осуђеници казне издржавати по свим међународним стандардима, навео је Љајић.
У писму премијера, рекао је Љајић, оцењује се да би то допринело враћању поверења у односе Хашког трибунала и Београда, и да би додатно подстакло добровољну предају преосталих оптужених пред овим судом.
Љајић је указао на то да Србија настоји да са другим државама бивше СФРЈ формулише предлог Уједињеним нацијама који би резултирао споразумом са Хашким трибуналом о издржавању казни у државама из којих осуђеници долазе.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Слободан Милосављевић навео је да су на данашњој седници Владе донете Уредба о подстицају пољопривредних газдинстава за производњу повртарских производа у износу од 100 евра по хектару обрадиве површине и Уредба о коришћењу подстицајних средстава за тов јунади у износу од 7.000 динара за једно грло говечета домаће шарене расе.
Уредбе ће бити објављене у "Службеном гласнику Србије" и ступиће на снагу почетком августа, од када ће регистровани пољопривредници моћи да подигну у готовини 8.000 динара по хектару обрадиве земље, и то 3.500 динара за дизел гориво, 2.500 динара за минерално ђубриво, а остатак за семенски материјал, објаснио је министар.
Милосављевић је изразио уверење да ће подстицајне мере искористити већина од приближно 300.000 регистрованих пољопривредних газдинстава у Србији.