Драгин је интервјуу за агенцију Бета указао на то да Србија, као земља у развоју, нема обавезу да смањује емисију угљен-диоксида, али и да не може да “тргује” квотама за емисију тог штетног гаса са развијеним земљама.

С друге стране, развијене земље чије фирме у Србији улажу у чисте технологије добијају веће квоте за емисију у својим земљама, навео је министар и објаснио да то значи да ако на пример Немци, Французи или Јапанци код нас направе постројење које користи чисте технологије, њихова земља има користи од тога, а то је и одличан подстицај за гринфилд инвестиције.

Истовремено, Драгин је најавио да ће Министарство бити ригорозније и оштрије према загађивачима животне средине и да ће тражити да казне за загађење, које сада износе до три милиона динара, буду повећане десет пута.

Према његовим речима, сада има много фабрика којима се више исплати да плаћају казне због загађења, него да улажу у системе за пречишћавање.

Он је навео да ће бити повећан и број инспектора за животну средину који ће, поред осталог, ићи и у превентивне контроле потенцијалних загађивача.

Министар је нагласио да, без обзира на број инспектора, огромну помоћ Министарству пружају и грађани који се јављају и указују на загађиваче.

У борби за заштиту животне средине нема заштићених фабрика, рекао је Драгин и упозорио на то да су сви – и приватне фирме и јавна предузећа – пред законом једнаки и да ће ако загађују бити кажњени без обзира на њихов привредни значај.

Драгин је оценио да се смањење загађености може постићи и повећањем еколошке свести грађана и да на томе заједно треба да раде Министарство, невладине организације и медији.

Један од стратешких циљева Министарства јесте и решавање проблема отпада и први корак биће хитно доношење сета закона из те области, усаглашених са директивама ЕУ, нагласио је министар заштите животне средине.