Драгиша Дабетић
	Фото: Фонет

Дабетић је на скупу "Подршка расељенима у Србији у процесу репатријације и
интеграције на Космет, у Хрватску и Босну и Херцеговину" прецизирао да са 104.246 избеглица са потврђеним статусом, 200.000 оних који су у међувремену узели српско држављанство и 230.000 расељених са Косова и Метохије наша земља припада категорији земаља са најбројнијим расељеничким корпусом.

Он је подсетио на то да се од укупно 230.000 расељених са Космета вратило свега 3.000, и нагласио да до реалног и масовнијег повратка може доћи само уколико се обезбеди потпуна безбедност и приступ свим правима у покрајини.

Према његовим речима, за разлику од повратка избеглих у Босну и Херцеговину, где је тај процес у највећој мери завршен, повратак у Хрватску није заживео иако хрватски подаци говоре да се у ту земљу вратило око 120.000 избеглих, док подаци Србије, који се поклапају са подацима УНХЦР-а, показују да се вратило приближно 69.000 избеглих.

Помоћник директора Службе за послове у области повратка и опстанка Координационог центра за Косово и Метохију Златан Рибаћ указао је на веома компликовану процедуру повратка у покрајину и саопштио да је Министарство за Косово и Метохију буџетом за ову и наредну годину предвидело знатна средства за повратак расељених и изградњу кућа у покрајини.

Представник УНХЦР-а у Србији Ленарт Котсалаинен оценио је да су резултати повратка у Хрватску и на Космет веома скромни, и нагласио да би међународна заједница морала да обезбеди средства докле год постоји заинтересованост избеглица за повратак.

Он је указао на то да је ЕУ за Србију, Хрватску, БиХ, Црну Гору и Косово и Метохију одобрила милион евра за нови годишњи програм помоћи избеглицама, од чега 400.000 за активности у Србији, уз напомену да ће у покрајини бити настављен пројекат помоћи избеглима без обзира на будући статус Космета.

Скуп "Подршка расељенима у Србији у процесу репатријације и интеграције на Космет, у Хрватску и Босну и Херцеговину" организовао је Дански савет за избеглице.