Милосављевић је у јучерашњем интервјуу за агенцију Танјуг подсетио на то да приближно трећина нашег друштвеног производа потиче од пољопривреде, и објаснио да је циљ Министарства да се укину постојеће баријере и значајно повећа извоз пољопривредних производа јер једино у овој области наша земља може да створи европски конкурентну производњу.

Он је навео да је агробизнис у Европи стабилна привредна грана, при чему је у Србији учешће примарне производње у бруто домаћем производу порасло са 10 одсто, колико је износило 1980. године, на 20 одсто у 2000.

Према његовим речима, примарна пољопривредна производња представља 27 одсто нашег укупног извоза, а у тој производњи директно је упослено 23 одсто укупне радне снаге.

Министар је истакао да у Србији више од 40 одсто становништва директно или индиректно зависи од пољопривреде, и упозорио на то да, изузев гринфилд инвестиција, наша земља нема други простор за упошљавање нове радне снаге.

Такође, он је оценио да треба стимулисати људе да индиректну или директну везу с пољопривредом преточе у запослење, при чему не треба изгубити из вида да сада у Србији, у 98 одсто случајева, живот на селу представља хендикеп у односу на живот у граду.

Србија има најмању продуктивност у Европи када је о пољопривреди реч, уситњеност пољопривредних парцела је велика, а просечна површина српског домаћинства износи приближно 3,28 хектара, што је шест пута мање од европског просека, објаснио је Милосављевић.

Према његовим речима, форсирање укрупњавања поседа једно је од могућих решења овог проблема.

Он је нагласио да Србија у погледу економије обима не може да се такмичи са највећим пољопривредним земљама, већ шансу мора да тражи, пре свега, у пољопривредним производима екстра квалитета и прехрамбеној индустрији.

Наши приноси су два до три пута слабији од европских и, поред повећања приноса, шанса Србије је у производњи здраве органске хране врхунског квалитета, оценио је Милосављевић и напоменуо да компаративну предност Србије у региону, али и на ширем тржишту, представљају сектор услуга, аграр и људски ресурски.

Такође, министар је прецизирао да се садашњи приноси пшенице у Србији крећу у просеку између 3,6 и 3,8 тона по хектару, и објаснио да је циљ да применом агротехнике, обнављањем механизације и наводњавањем буде достигнуто шест или седам тона по хектару.

С обзиром на то да је један од већих проблема у пољопривреди неинформисаност људи о томе које субвенције и регресе могу да користе, Министарство пољопривреде ће у августу одштампати брошуру која ће садржати кратке и корисне информације, али и формуларе захтева или образаца које треба попунити да би се конкурисало за добијање аграрног кредита, најавио је Милосављевић.

Истовремено, он је подсетио на то да је на основу Уредбе о привременом финансирању за више од 17.000 људи издвојено милијарду и по динара краткорочних кредита са пет одсто камате.

У Србији је до сада регистровано 286.000 индивидуалних пољопривредних газдинстава, али се процењује да их има још толико нерегистрованих, прецизирао је министар и додао да је потребно свим регистрованим пољопривредницима доставити информацију о томе шта им се нуди и шта све могу да користе.

Милосављевић је нагласио да је у области пољопривреде важно обновити и људске и техничке потенцијале, при чему би посебно требало водити рачуна о научним и технолошким институтима, факултетима, средњим школама јер је наука најлакше видљива управо у пољопривреди.

Према његовим речима, Србија је одувек имала европски респектабилну пољопривредну науку, али је проблем у томе што се научна достигнућа недовољно примењују.

Један од главних извозних артикала Србије, када је пољопривреда у питању, јесте извоз семена и наши институти за семенарство имају веома добре хибриде који се извозе широм света, али то код нас није у довољној мери уважено, закључио је министар.