Томица Милосављевић
	Фото: Фонет

Према подацима овог истраживања, које је представила главни истраживач из Института за јавно здравље Србије Јасмина Грозданов у Међународном прес центру Танјуга, најучесталије хронично обољење код просечног становника Србије је повишен крвни притисак (23 одсто), затим реуматска обољења зглобова (16,8 одсто), повишене масноће у крви (7,9 одсто), обољења бубрега (6 одсто) и алергије, изузев астме, (5,3 одсто).

Грозданов је рекла да је истраживање показало да је удео одраслих са повишеним крвним притиском прошле године, у односу на 2000. годину, када је рађено последње истраживање о здрављу становника Србије, повећан и износи 46,5 одсто, а повишен крвни притисак био је присутнији код мушкараца (48,9 одсто).

Када се посматра ухрањеност, прошле године било је 38,3 одсто нормално ухрањених, док је свака друга особа била са прекомерном телесном масом (54,5 одсто), и то 18,3 одсто било је гојазних, 36,2 предгојазних, а потхрањених је било 2,3 одсто, навела је Грозданов.

Према њеним речима, у односу на 2000, прошле године је порастао број деце и омладине која се у слободно време не бави физичким активностима, него га користи за гледање телевизора, играње игрица на компјутеру или слушање музике.

Она је истакла да је учесталост пушења одраслог становништва смањена у односу на 2000. годину са 40,5 одсто на 33,6 одсто, као и код младих, узраста од 15 до 19 година, са 22,9 на 15,5 одсто.

Трећина младих узраста од 15 до 19 година конзумирало је алкохол, а навику да се опија, бар једном месечно, има 5,5 младих, додала је Грозданов.

Такође, истраживање је показало да је од укупног броја одраслих становника који су имали сексуалне односе са "нерегуларним партнером" тек нешто више од половине приликом последњег сексуалног односа користило кондом.

Коришћење специјалистичке службе у домовима здравља и стоматолошке здравствене заштите код одраслих је смањено док је коришћење стоматолошке здравствене заштите код деце и омладине порасло.

Министар здравља Томица Милосављевић је најавио да ће наредно такво истраживање бити урађено 2011. године и да би требало да се убудуће ради сваке пете године.

Испитивање је рађено од 20. јуна до 1. новембра 2006. године и спровело га је 195 актера распоређених у 65 тимова, а урађено је на територији Србији без Косова и Метохије, док је испитано 6.156 домаћинстава, односно 2.721 дете и омладина, од 7 до 19 година, и 14.522 старијих од 20 година.

Истраживање је спровело Министарство здравља Владе Србије, а реализовано је уз финансијску и стручну помоћ Светске банке, регионалне канцеларије Светске здравствене организације и Института за јавно здравље Србије.