Милосављевић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да су стручњаци констатовали да је ове године жито много бољег квалитета у односу на просек из претходних година, и додао да ће према проценама приноси у Војводини износити и до четири тоне по хектару, а у централној Србији између 3,3 и 3,5 тона по хектару.

Он је навео да је намера Министарства да укаже пољопривредницима на то да узгајају оне пољопривредне културе за којима постоји тражња на тржишту јер ће им то омогућити већу зараду и бољи живот.

Према његовим речима, наредне године ће из аграрног буџета бити издвојено између 800 и 900 евра по хектару као стимулација за пољопривреднике који се баве садњом дувана, зато што ова култура има сигурно тржиште и добру цену.

Ова иницијатива се може објаснити чињеницом да у Србији сада послује три од пет светских лидера у производњи дувана, и то "Филип Морис", "БАТ" и "Јапан тобако" – компаније које по основу уговора о приватизацији имају обавезу да 50 одсто дувана купе на српском тржишту, објаснио је Милосављевић.

Истовремено, он је предочио да на домаћем тржишту не постоје довољне количине дувана које би ове компаније могле да купе, при чему је слична ситуација и са хмељом који се не производи у довољним количинама, иако је пиварска индустрија веома присутна на домаћем тржишту.

Србија у наредних неколико година може да повећа годишњи извоз домаће пољопривреде између пет и десет милијарди долара, оценио је Милосављевић и додао да се то може постићи извозом примарних производа и развојем пољопривредно-прехрамбене индустрије.

Највећа шанса коју Србија има на светском тржишту пољопривреде је да остане зона без генетски модификоване производње и оаза здраве хране, као и да због тог квалитета не продаје на килограм, него на комад јер је тако постигнута цена далеко већа, објаснио је министар пољопривреде.

Он је указао на то да је Србија мала земља која према обиму засејаних површина не може да се такмичи са великим земљама, али зато може да конкурише квалитетом.

У економији обима и максималној продуктивности не можемо да конкуришемо Француској, Украјини и Кини, али у квалитету можемо, нагласио је Милосављевић и подсетио на то да десет година због санкција у Србији није коришћено ђубриво у оном обиму као у другим земљама па зато имамо и најмање загађену земљу.

Такође, Милосављевић је прецизирао да наша земља већ неколико година испуњава квоту за извоз 10.000 тона најквалитетнијег меса у земље ЕУ, али је до сада успевала да извезе између 15 и 17 одсто годишње, то јест 1.500 до 1.800 тона.

С обзиром на то, требало би узети у обзир и чињеницу да Европа годишње има приближно 300.000 тона дефицита у јунећем месу, што указује на то да тржиште постоји, али да стандарди у домаћим кланица нису задовољавајући, навео је министар.

Истичући да само четири кланице у Србији имају лиценце за извоз на тржиште Уније, он је изразио очекивање да ће у наредне две до три недеље још неколико кланица из Србије добити извозни број и да ће, поред постојећих, још неколико кланица моћи да извози месо.

Овогодишњи аграрни буџет износи нешто више од 26 милијарди динара, што је за 1,6 милијарди динара мање него у прошлој години, а разлог за смањење буџета је у томе што је у 2006. реализација аграрног буџета износила приближно 21 милијарду динара, објаснио је Милосављевић.

Према Закону о буџету, уколико се не потроше средства која су била намењена, онда се следеће године иде на смањење буџетских средстава, навео је министар и прецизирао да је Србија прошле године имала 1,3 милијарде долара извоза пољопривредних производа, док је увезла робе за приближно 900 милиона долара.

Према његовим речима, требало би указати и на то да у Србији више од 40 одсто становништва директно или индиректно зависи од пољопривреде, тако да је потребно пронаћи начин да се људи стимулишу да везу са пољопривредом преточе у запослење.

Милосављевић је најавио да ће мере аграрне политике у потпуности бити припремљене за наредну годину, и напоменуо да је због тога покренута и јавна расправа о стратегији развоја пољопривреде и руралних подручја, која би требало да буде усвојена на јесен, или најкасније до краја године.

Влада Србије је стратегију развоја пољопривреде усвојила 2004. године, али она није усвојена и у парламенту, подсетио је министар.

Он је нагласио да је, полазећи од реалности на терену, потребно да дођемо до оптималних количина и да, када уђемо у преговоре о чланству у ЕУ, повећамо количине и засаде под одређеним културама како бисмо могли да добијемо веће квоте јер оног тренутка када их добијемо, оне су зацртане за наредних десет или двадесет година.