Професор Правног факултета у Београду и председник радне групе за израду кривичног законика, једне од осам радних група за реформу правосуђа, Зоран Стојановић рекао је на данашњој конференцији за новинаре да је нацрт овог закона рађен по угледу на црногорски, што је резултирало тиме да нацрт српског кривичног законика буде урађен за само два месеца, уз напомену да је израда овог закона у другим земљама трајала по неколико година, чак и деценија. Он је оценио да црногорски закон има веома добра решења тако да ће она бити уврштена у српски кривични законик, али и да ће бити задржана постојећа, која су се у пракси показала као добра.

Стојановић је додао да, међутим, у новом нацрту тог закона има и доста новина, произашлих из, у међувремену, ратификованих међународних уговора, и као један од најзначајнијих издвојио “Римски статут”.

Он је навео да битну новину у предложеном кривичном законику представља увођење појма командне одговорости, али на начин који је прихватљив за уобичајне принципе који важе у кривичном праву. То значи да, како је објаснио, командна одговорност није општи облик одговорности, већ је то посебно кривично дело пропуштања, када командант, војни старешина или цивилни претпостављени пропусти да предузме мере којима је требало да спречи извршење кривичног дела од стране својих потчињених. То је умишљени облик, а предвиђен је и нехатни облик са знатно блажом прописаном казном.

Стојановић је додао да новина у овом нацрту има доста, и да су неке од њих у домену кривичних санкција и казнене политике, где се ишло на смањење запрећених казни за лакша и средње тешка кривична дела, док су казне за најтежа кривична дела строжије него што су у постојећем закону и са максималних до 15 година затвора, повећане су на до 20.

“Судској пракси се већ дуже време пребацује вођење блаже казнене политике, за шта нисам баш сигуран да је тачно, али је сигурно да су казне које се изричу знатно блаже у односу на прописане, па би се могло рећи да је законодавац претеривао у дужини запрећене казне”, рекао је Стојановић и истакао да је Србија у том смислу међу најстрожијим земљама у Европи.

У Нацрт кривичног законика уведене су и нове санкције, као што је рецимо рад у јавном интересу, тако да осуђени не иде у затвор на издржавање казне, већ ради на пословима пре свега хуманитарног карактера. Предложеним решењима предвиђен је и нови систем новчаних казни и њима је сада дат много већи значај него што је то био случај до сада. Тај нови систем новчаних казни подразумева да на коначни износ новчане казне у великој мери утичу приходи и расходи учионица кривичног дела и то, како је рекао Стојановић, “математичком прецизношћу”.

Такође, уводи се и казна одузимања возачке дозволе за учиниоца који је употребио возило за извршење кривичног дела, а у закон су уврштена и кривична дела против животне средине.

Заменик министра правде Бранислав Бјелица истакао је приликом представљања Нацрта закона о програму заштите учесника у кривичном поступку, да у надлежности овог закона није да одређује које лице може да добије заштиту, већ је то у домену закона о кривичном поступку и додао да је у току рад на изради тих одредби.

Бјелица је нагласио да се овим нацртом закона уређују услови и поступак пружања заштите учесницима у кривичном поступку, као и њиховим блиским лицима, за које они одреде да су им блиска, што значи да то не морају да буду само чланови њихових породица, а новину представља и заштита имовине учесника у кривичном поступку, као и његових блиских лица.

Према његовим речима, лица која могу да буду предмет овог закона су сва лица која се спомињу у Закону о кривичном поступку, а то су осумњичени, окривљени, сведок-сарадник, оштећени, вештак и стручно лице, што значи сва лица која се појављују пред судом, а која су изложена било каквој претњи.

Мере заштите могу се добити само за одређена кривична дела - против уставног уређења безбедности, човечности, међународног права и организованог криминала, а предлог за давање заштите може да да јавни тужилац, истражни судија и претресно веће. Тело које одлучује да ли ће неко лице бити укључено у програм заштите је посебна комисија која ће бити формирана од три члана – председника Врховног суда, тужилаштва и специјалне јединице за заштиту, која ће по усвајању закона бити формирана у склопу Министарства унутрашњих послова. Уколико комисија прихвати захтев овлашћеног предлагача, онда се то лице укључује у програм заштите.

Програм заштите може да траје пре кривичног поступка и за време његовог трајања, као и после правоснажности пресуде, уколико се процени да је то неопходно.

Мере програма заштите су физичка заштита лица и имовине, што већ постоји, промена пребивалишта или измештање у другу заводску установу, прикривање идентитета и података о власништву и, као најозбиљнија мера, промена идентитета, што подразумева промену личних података и у јавним регистрима. Бјелица је објаснио да ове мере могу да се комбинују у зависности од степена угрожености лица и истакао да све ове мере представљају значајан допринос борби против организованог криминала.

Он је навео да је у нацрту овог закона предвиђена могућност да све земље југоисточне Европе потпишу споразум којим би лицима која су укључена у програм заштите била омогућена и најозбиљнија мера заштите – пресељење. То је потребно јер су земље мале, па се поставља питање да ли би лице, уколико би променило идентитет и преселило се унутар своје земље, заиста и било заштићено.

Заменик министра правде истакао је да је овај значајан законски текст урађен у сарадњи са ОЕБС-ом и Амбасадом Сједињених Америчких Држава, да су коришћена искуства стручњака из Хашког трибунала, као и да је урађена упоредна анализа оваквих закона из 13 земаља.

Он је додао и да ће сви детаљи овог нацрта закона бити представљени јавности на посебној конференцији за новинаре која ће, заједно са представницима ОЕБС-а, бити одржана 6. јула ове године.

Министар правде Зоран Стојковић оценио је на данашњој конференцији за новинаре да је приликом његовог ступања на дужност затечено стање било поражавајуће, као и да је независност судства била доведена у сумњу, као и само његово функционисање. Због тога је, истакао је Стојковић, Министарство правде за првих сто дана рада донело сет закона, који су правосуђу омогућили несметан рад и независност.

Сумирајући затечено стање, министар је закључио да је дошло до потпуног застоја, чак и назадовања процеса реформи у правосуђу, да нису испуњене међународне обавезе, да је постојала опасност да настане правни вакуум и да правосуђе практички престане да функционише, а затечен је и изузетно лош материјални положај судског особља.

Министар је истакао да је у циљу превазилажења такве ситуације, поред донетих закона, Министарство формирало Комисију за реформу правосуђа, која је потом оформила осам радних група за конкретне законске пројекте, уз напомену да је њихов рад на сету закона при крају.

Осим Нацрта кривичног законика и Нацрта закона о програму заштите учесника у кривичном поступку, у групи законских решења чија се израда приводи крају налази се и Нацрт закона о парничном поступку, који ће довести до тога да ти поступци знатно краће трају, него што је то сада случај, као и нацрти закона о извршном поступку, о малолетним учиниоцима кривичних дела, о извршењу кривичних санкција, о условима обављања послова вештачења, о националном ДНК регистру, као и нацрт закона о јавном бележништву.

Радна група за прекршајни поступак донела је и Стратегију реформе прекршајног законодавства и промене положаја судије за прекшаје, по чијем ће усвајању уследити израда потпуно новог закона о прекршајима, који ће бити усклађен са правним стандардима Европске уније. Иначе, ова радна група је претходно урадила измене и допуне овог закона, који је усвојен у Скупштини Србије.

Министар Стојковић истакао је да ће сви ови нацрти закона до јесени, када се очекује њихов улазак у скупштинску процедуру, бити на јавној расправи, тако да ће заинтересовани моћи да дају своје предлоге и критике на предложена решења. Он је додао да су у изради тих закона учествовали и представници адвоката, а значајну материјалну и стручну помоћ дала је и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Преузмите документ:

  Прес материјал поводом сто дана рада Министарства правде