Чубрило је у интервјуу за агенцију Бета истакла да је приоритет Министарства да се постави као државна институција која ће бити доступна свим грађанима који живе у иностранству, као и онима који немају држављанство.

Она је навела да би држава требало да одговори шта ће бити са национализованом имовином и нагласила да то питање мора да се реши, поготово ако Србија хоће да се приближи Европи и ако се говори о европским интеграцијама јер је право својине једно од основних у ЕУ.

Такође, потребно је успоставити систем који би организовао представнике дијаспоре, без обзира на то да ли ће то бити за сваки континент или за сваку земљу, предочила је Чубрило и навела да засада у иностранству постоје скупштине дијаспоре као неформални органи који нису увек подједнако прихваћени код свих Срба у иностранству.

Према њеним речима, Министарство би требало да буде на услузи дијаспори која броји два до четири милиона људи, при чему тачних података о Србима у иностранству нема јер се они који немају држављанство не региструју у конзулатима.

Министарство би већ ове године могло да започне процес регистрације Срба у дијаспори уколико буду одобрена средства која је ресорно министарство предложило, навела је Чубрило.

Она је напоменула да би процес регистрације требало урадити у сарадњи са Министарством за телекомуникацију и информатичко друштво, чији је задатак да уведе електронску управу и администрацију.

Такође, Чубрило је нагласила да би била корисна и сарадња са Француском јер је тамо управо завршен софтвер који омогућава да се људи из дијаспоре региструју преко интернета и додала да би у ту базу података чланови дијаспоре требало да, уз основне податке, унесу и професију како би било јасно каквим људским ресурсима у дијаспори Србија располаже.

Она је рекла да Министарство жели да направи научно-пословну мрежу у коју би били укључени и факултети и привредни субјекти преко пројекта који се зове инкубатор, а који је покренут на Електротехничком факултету у Београду.

Истовремено, Чубрило је оценила да би у процесу чвршћег повезивања матице и дијаспоре требало искористити постојећа дипломатско-конзуларна представништва Србије у свету, при чему би и проблем броја гласачких места у иностранству могао да се реши електронском администрацијом.

Поред тога, треба осмислити да ли Србија хоће да дијаспора директно учествује у политичком животу земље или индиректно, а ту стратешку одлуку Владе и државе требало би да донесу Министарство спољних послова, Министарство за државну управу и Министарство унутрашњих послова, указала је она.

Чубрило је подсетила на то да постоји и предлог закона о дијаспори и да је могуће да се до краја године нађе на дневном реду Скупштине.

Говорећи о манифестацији "Видовдански дани дијаспоре" која почиње сутра у Београду, она је истакла да се засада за учешће на тој манифестацији пријавило 200 Срба из дијаспоре.