Пророковић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" оценио да састанак двојице председника, који имају супротно мишљење о томе како треба решити косовско питање, неће донети драматичан обрт, и додао да треба нагласити да је Србија у овом тренутку у стратешком партнерству са Русијом и да нема места било каквој сумњи у будуће потезе ове земље.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Шта садржи предлог који је председник Владе Србије Војислав Коштуница упутио председнику Путину:

– Реч је о папиру који садржи ствари процедуралног карактера. То је било договорено између председника Путина и премијера Коштунице и мислим да је председник Владе Србије више надлежан да о томе говори.

Какав расплет косовског проблема очекујете:

– Најповољнији сценарио је да се наставе преговори који се не орочавају. Друга опција је одлагање што никоме не одговара, али је због непостојања консензуса јасно да нова резолуција неће бити усвојена у облику у коме је достављена СБ. Трећа опција је да неке државе унилатерално признају независност Космета. Најпроблематичнија за нас била би подршка САД, али моја процена је да би само 10 до 20 држава у свету подржало независност покрајине.

Очекујете ли да земље Европске уније заузму јединствен став:

– Европска унија засада има принципијелан став да ће своје будуће ангажовање на Космету утемељити на резолуцији Савета безбедности. Док не буде одлуке СБ, нема ни реакције у Европској унији.

Шта је за Србију прихватљиво у новим преговорима:

– Питање је да ли се нешто може назвати преговорима. Ако је реч о преговорима, онда су то разговори двеју страна који нису орочени и који су суштински. Претпостављам да би нови преговори били вођени уз новог међународног представника јер је мисија специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија завршена неуспешно.

Колике су шансе да дође до наставка преговора:

– Уколико је у питању симулација преговора који нам се нуде у предлогу резолуције, то нам није потребно. До суштинских преговора мора доћи пре или касније, то је једини излаз из ове ситуације. Теже је, што се види у кипарском примеру, разговарати после 20 година. Не бих желео тај сценарио за Косово и Метохију. Уколико нека држава хоће да призна Космет једнострано, ми то не можемо да спречимо већ само некако да поступимо према тој држави.
Признањем независности нисмо решили проблем јер ћемо опет морати да разговарамо за 10-20 година. Боље је да сада седнемо и да се договоримо о томе како Космет у будућности треба да функционише.

Који су то кораци које Србија може да предузме према земљама које једнострано признају независност Космета:

– Корака је много, а нико у овом тренутку неће то да прецизира. Моје залагање је да, поред сета политичких и дипломатских ствари које можемо предузети, морамо на све начине да јачамо партнерство са државама које нас подржавају у вези са Косметом.

О могућности избијања немира уколико се буде одуговлачило са одлуком о статусу:

– На Космету ниједно насиље није неконтролисано. Према информацијама које су до сада стизале, мислим да до немира не може доћи јер то сада ни Албанцима не одговара, а и Кфор је најавио да ће овај пут реаговати много драстичније него 17. марта 2004. године. Мислим да се претње насиљем пренаглашавају како би се Срби који су остали на Космету поколебали и уплашили.