Београд, 21. јун 2007. године – Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да је то што Грчка подржава наставак преговора о Космету и против је наметања решења изузетно важна политичка порука која ће имати ефекат спојених судова јер има још земаља ЕУ које су инстинктивно против наметања решења, а поготово против наметања решења ван Савета безбедности.
|
|
|
Вук Јеремић |
|
Фото: Танјуг (архивски снимак) |
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Зашто је Грчка била прва земља Европске уније коју сте посетили:- Решавање будућег статуса Космета имаће последице по цео регион. Грчка је најзначајнија земља региона у смислу чланства у ЕУ и НАТО. Значи, Грчка је заиста кључна земља у свим тим институцијама које имају дубок степен укључености у решавање проблема Космета. Оно што сам хтео да постигнем том посетом јесте да од њих затражим да имају још гласнију и активнију улогу у решавању тог проблема. Јер ако ЕУ треба да буде кључни фактор у процесу стабилизације Балкана, онда је апсолутно логично да Грчка преузме лидерску улогу у том смислу. Мислим да је боље да Грчка, као нама традиционално наклоњена земља, има такву улогу, него да је има неко други.
Да ли то мисле и грчки званичници са којима сте разговарали:– Апсолутно. Постигли смо сагласност о томе да Грчка мора да има јасан, резолутан и гласан став у оквиру ЕУ, као и да треба да буде више него до сада на првој линији када дође до дебате о Космету и уопште о свим питањима стабилизације региона. А два критична питања стабилизације региона су питање решавања будућег статуса Космета и питање интеграције западног Балкана у ЕУ. Што се тиче самог нашег става о покрајини, за тај став сам добио важну подршку.
Зашто је толико важан став Грчке:– То је први европски јасан и гласан став за наставак преговора, након што у последњих неколико недеља кључа тема Косова. Грчка је апсолутно јасно и гласно после ове посете ставила до знања да мора доћи до резолуције СБ УН и премијер Костас Караманлис је рекао да ће се крајем следеће недеље на самиту ЕУ у Бриселу, који ће се дотаћи и питања Космета, до краја залагати за то да апсолутно све мора да буде решено договором у оквиру СБ УН.
Да ли званичници Грчке, када кажу да су за наставак преговора, мисле на орочене преговоре:– Наставак преговора до сада нико није спомињао. Ово је први пут да неко гласно изађе са званичним ставом да се залаже за наставак преговора. Наравно, модалитети наставка преговора су врло важни, али мислим да је пробијена та баријера, та ментална опна у смислу да се већ све испреговарало што је могло да се испреговара и да више нема смисла разговарати.
Какав ће став Грчка заступати у ЕУ уколико Русија уложи вето на предлог резолуције о Космету у СБ УН:– Чини ми се да је министар спољних послова Грчке Дора Бакојани била експлицитна на конференцији за новинаре у Атини када је нагласила да је Грчка против било каквих унилатералних решења. Мислим да је то доста јак став у тренутку када постоји опасност од унилатералних решења.
Да ли то што се Грчка противи једностраном решењу значи да неће подржати ниједно решење без сагласности и Београда и Приштине:– Њихов политички став је јасно изречен. Грчка је члан ЕУ и у оквиру Уније постоји изузетно сложена дебата о формирању заједничке политике. Унија једва излази на крај ових дана са одређивањем заједничког става о изузетно важним питањима, као што је њено унутрашње устројство. Ова дебата није нимало једноставна у оквиру ЕУ и Унија ће тежити, и кад је реч о Космету, ка уједначавању става, односно изналажењу заједничког става. Какав ће бити исход те дебате, било би апсолутно непримерено предвиђати, али врло је важно да неко гласно каже да за ЕУ не би требало да буде прихватљив било какав унилатерализам, због тога што се Унија генерално залаже за решења која су базирана на консензусу. Кад неко покрене такву дебату, са јаком аргументацијом, доста је тешко таквој аргументацији експлицитно контрирати. Зато је веома важно да имате неког принципијелног члана који ће подсетити на принципе за које се земље ЕУ универзално залажу у решавању међународних питања.
Да ли је став да је за Србију прихватљива било каква аутономија у оквирима самоуправе покрајине садржан у плану Београда за статус Космета који је представљен Русији:– Наравно, ми смо спремни да расправљамо о свакој врсти аутономије, свакој врсти самоуправе.
Да ли би био прихватљив степен аутономије који подразумева формирање косовских оружаних снага, као што предвиђа Ахтисаријев план: – Ми смо спремни да преговарамо о свим модалитетима који не угрожавају суверенитет и територијални интегритет наше земље. И у том смислу имамо заиста добре намере када кажемо да желимо да преговарамо даље и да смо спремни да направимо компромис. Постоје неке "црвене линије" о којима често говоримо и које су већ свима познате – ми не можемо да дискутујемо о било каквом задирању у суверенитет и територијални интегритет Србије. Али спремни смо да будемо изузетно флексибилни у том смислу и радићемо блиско и са нашим партнерима из Русије, Контакт групе и Савета безбедности.
Да ли ће бити више грчких војника на Космету:– Када је реч о Косову и Метохији, инсистирао сам на томе да Грчка мора да преузме једну озбиљнију ролу не само у политичком смислу него и у безбедносном, с обзиром на то да је она и чланица НАТО. Тражио сам да повећају присуство свог контингента у оквиру Кфора и они су прихватили.
Са највишим званичницима Грчке било је речи и о економским питањима:– Грчка је у кумулативном смислу највећи инвеститор у Србију и једна од важних ствари које су договорене јесте укидање дуплог опорезивања које оптерећује сваку врсту економске сарадње, а поготово улагање. То је са српске стране било решено, али са грчке то није било урађено до пре два дана. Грци су прихватили нашу аргументацију и јавно су се обавезали на то да у најскоријем могућем року, чим то процедурално буде спроведено у дело у оквиру грчких институција, то буде завршено и са њихове стране.