Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

Реакција Владе Србије на могућност једностраног признавања независности Космета:

– Уколико Косово прогласи независност, а то унилатерално признају неке државе, доводи се у питање статус Резолуције 1244, а ако ње нема, ми се формалноправно враћамо на јун 1999. године. Тада би Влада Републике Србије морала да реагује, као што би реаговала према сваком другом сепаратизму на територији Србије. Реакција би била правна и политичка, а други нека размишљају о свим последицама које таква реакција носи.

Да ли овакав став доводи земљу у опасност од изолације:

– Не мислим тако. Ако кажете да Србија неће прекидати дипломатске односе и слично, сви ће вас питати: "Зашто онда да неко не призна Косово?!" А ако кажете да ћете реаговати, оптужују вас да гурате земљу у самоизолацију. Наравно, нећемо ићи у самоизолацију.

О могућем прекиду дипломатских односа са земљама које би признале независност Космета:

– То је крајња мера, веома скупа, којој се ретко прибегава. Моје лично залагање иде у смеру да се те државе класификују у неколико категорија. Постоје, наиме, државе јуришници, које седам-осам година лобирају за независност, али и оне које ће невољно, под притиском, ући у тај процес.

Хоће ли ускоро доћи до решења за статус Космета:

– Нисмо пред скорим решењем статуса Косова и Метохије, једини излаз из овакве ситуације је наставак преговора. Очекујемо амерички притисак на албанску страну како би се преговори наставили. После свега што се десило, илузорно је очекивати да би било ко други, осим САД, могао да изврши такав притисак.

Могућност да САД једнострано признају независност покрајине:

– Не бих лицитирао једностраним признањем. Мени се међутим чини да постоје две "струје" у Вашингтону. Колико у петак одатле су стигле две дијаметралне изјаве: Мекормакова да САД не смеју да се играју с руским ветом у СБ и Бернсова да се може разговарати само о датуму независности.

Може ли Србија да утиче на те "струје":

– Србија тешко може да утиче на те односе. Она, међутим, своје партнере треба да тражи свуда по свету, не само у Вашингтону.

Шта је циљ Србије кад је реч о томе:

– Наш основни циљ је да се дође до компромиса. Овде се активно размишља о томе какав треба да буде будући статус Космета и како уредити српско-албанске односе.

Последњи састанак Контакт групе који је одржан без Русије:

– Разлог за овај састанак је свакако била жеља САД да провере став европских земаља. Европска унија је јасно рекла да је неопходна нова резолуција Савета безбедности. Мислим да то није циљ САД. Када видимо саопштење које је издато после састанка, мислим да се може рећи да је ЕУ остала на истим позицијама.

Још колико дуго ће Србија имати Министарство за Косово и Метохију:

– Мислим, још дуго. Овде није реч само о проналажењу решења за будући статус већ и о његовом спровођењу. Какво год решење било, оно ће бити оригинално, с пуно детаља, и с мноштвом осетљивих ствари. Зато мислим да ће се Влада Србије интензивно бавити Косовом и Метохијом још дуги низ година.

Да ли се Министарство бави и могућношћу крајње неповољног развоја догађаја, да ће све бити готово пре зиме и да ће бити много избеглица?

– Такви сигнали обично долазе из медија, из некаквих "незваничних и добро обавештених извора", или као претња од представника утицајних међународних невладиних организација. Желимо да подстакнемо, да охрабримо Србе да опстану у покрајини, и то тако да све не остане само на пуким речима и патриотизму.