Илић је приликом отварања првог Центра за информисање и професионално саветовање Националне службе за запошљавање (НСЗ) истакао да су пореске стимулације за запошљавање радника умањиле буџетске приходе више од износа који је био очекиван, а то је од 28 до 32 милијарде динара.

Он је објаснио да се до краја године по том основу може очекивати смањење од приближно седам милијарди динара и указао на то да би оптерећење на зараде могло још да буде смањено наредне године, у договору са послодавцима и синдикатима.

Са садашња 62 динара оптерећења на 100 динара нето зараде, порез би могао да буде смањен на 50 динара, најавио је Илић и оценио да би додатно смањење пореза на зараде, према наговештајима послодаваца, повећало број запослених и смањило сиву економију.

Према његовим речима, послодавцима ће бити олакшана и регистрација запослених формирањем "ван-стоп-шоп" шалтера у НСЗ-у, где би на једном месту били и представници Фонда за здравствено осигурање и ПИО фонда.

Стопа незапослености у Србији могла би у наредних пет година у најбољем случају да буде преполовљена, али ће то зависити и од брзине прикључења Европској унији јер је стопа незапослености у земљама кандидатима за чланство у ЕУ драстично смањена, указао је Илић.

Истовремено, он је навео да ће на смањење незапослености утицати и активне мере помоћи НСЗ-а, као и државне олакшице за незапослене и послодавце.

Најбољи амортизер за вишак радника који остају без посла у процесу реструктурирања и приватизације је сектор малих и средњих предузећа, за чији је развој држава планирала кредитни подстицај, рекао је државни секретар.

Он је додао да ће бити стимулисано самозапошљавање кроз "старт ап" кредите за почетнике у бизнису без посебних услова и хипотека у износу од 15.000 до 30.000 евра, и напоменуо да ће држава субвенционисати и оне послодавце који запосле више од 50 људи, за шта је укупно предвиђено 30 милиона евра.