Голубовић је у изјави за агенцију Танјуг навео да ће прва фаза реализације овог документа, у којој се домаћим институтима пружа могућност да извезу семенски материјал житарица у ову најмногољуднију земљу света, бити најповољнија за Институт за кукуруз у Земуну и Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду.

Према његовим речима, ова два института имају неспорни квалитет генетског материјала семена житарица и могу да се, с малом количином за кинеске прилике, лако пласирају на том тржишту.

У извозу житарица у Кину може помоћи и држава стимулацијама за циљани извоз, уз повећање приноса и на индивидуалним парцелама, рекао је Голубовић и најавио да ће после формирања нове владе држава давати премије за жито, али узимајући у обзир референтне приносе по хектару и на основу тога одређивати цену по килограму пшенице.

Он је истакао да се тек након жетве може проценити колики ће бити тржишни вишкови пшенице и кукуруза, уз истовремену евиденцију колико се житарица налази у залихама, у робним резервама и код приватних произвођача.

Државни секретар је оценио да би на тржишту Кине добро могли да прођу уљана репица и кукуруз из Србије, јер су то вишенаменски производи од којих се добијају различити продукти, као што је, на пример, биоетанол.

У нашој земљи ове године може се очекивати добар род пшенице уколико буде довољно кише до краја периода зрења и ако се не деси нешто непланирано као што је болест хлебног жита или суша, објаснио је Голубовић.