Београд, 18. април 2007. године - Председник Републике Србије Борис Тадић отворио је данас Трећу министарску конференцију Процеса сарадње на Дунаву на којој, поред званичника Србије, учествују министри спољних послова и представници земаља чланица Европске уније и међународних организација.
На конференцији ће бити разматран и усвојен завршни документ у којем ће се министри начелно изразити о актуелним процесима на Дунаву, подржати неке од регионалних иницијатива и постићи договор о наредној министарској конференцији, која ће бити одржана у Украјини.
У радном делу конференције биће разматрана питања која се односе на Коридор 7, заштиту од поплава, заштиту човекове околине, као и пројекте из домена културе.
Министар спољних послова Србије Вук Драшковић истакао је обраћајући се учесницима скупа да Дунав повезује најразвијеније делове Европе са њеним транзиционим деловима, и оценио да је време да ова река постане главна трговинска рута континента.
Том приликом, министар спољних послова Аустрије Урсула Пласник указала је на то да је највећи потенцијал Дунава разноликост народа који живе на његовим обалама што треба искористити за унапређење Европе, јер Дунавски регион мора да буде срж економског развоја.
Дунав је главна артерија нове и уједињене Европе и симбол суштине европског јединства, нагласила је Пласник и предложила да пре лета буде одржан састанак званичника Процеса сарадње на Дунаву, с обзиром на то да је наредни министарски састанак предвиђен за две године у Украјини.
Специјални координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхард Бусек подржао је иницијативу о одржавању овог састанка и упутио позив земљама југоисточне Европе да раде више на развоју Дунава, с обзиром на то да је свега седам до 15 одсто транзитних капацитета реке искоришћено.
Процес сарадње на Дунаву започет је 2001. године као аустријско-румунска иницијатива којој су се 2002. године придружили Европска комисија и Пакт за стабилност југоисточне Европе.
Ова организација окупља 13 подунавских и земаља чије територије гравитирају ка Дунаву, а то су Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Словачка, Немачка, Мађарска, Молдавија, Румунија, Украјина, Словенија и Србија.