Војислав Коштуница

Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.

Да ли сте пре одласка у Њујорк очекивали овакав исход седнице Савета безбедности:

- Очекивао сам, јер смо уочи одласка имали интензивне и многобројне дипломатске консултације са јасним и само једним циљем да се по сваку цену спречи да Савет безбедности (СБ) подржи Ахтисаријев предлог. Наравно, у овом погледу за Србију је пре свега од највећег интереса стална и принципијелна подршка Русије као сталне чланице СБ. Имам у виду и опште међународне односе и промењену климу када је у питању Косово и Метохија у протеклих годину дана. На почетку процеса преговора нисам био оптимиста колико сам сада. Постало је јасно, нарочито после седнице СБ УН, колико су јаки аргументи Србије и многих других земаља, међу којима предњаче Русија и Кина, да се не може једној чланици УН отимати територија. За то, једноставно, не постоје никакви противаргументи.

Јесу ли заступници независног Косова покушали да некаквом убедљивијом аргументацијом супротставе своју тезу:

- Пошто су право и правда очигледно на страни Србије, онда то заговорницима независности није ни најмање једноставан задатак. Вероватно због тога они и не покушавају да правној аргументацији коју је Србија изнела супротставе неку контрааргументацију. Они чак нису ни покушали да то учине. Да су посегли за било каквим настојањем да дају неко систематски уређено објашњење, то би можда деловало озбиљније. Овако су оставили утисак потпуне неуверљивости.

Да ли је специјални изасланик УН Марти Ахтисари имао неки правни адут за свој план поклањања државе Албанцима:

- Не, пошто није могуће пронаћи правни основ за нелегитимни и противправни предлог, он се позвао на историју. На оно што се десило деведесетих година. Мој аргумент на то био је веома јасан: историја се не мери годинама већ вековима, у којима Срби и Албанци развијају своје односе. А, ако већ историју рачуна у последњих десетак година, онда не може да узима само период пре 1999. године, већ и период после. У сваком случају његова представа о историји не може да надомести очигледан недостатак правног основа.

Ахтисаријев аргумент је и брзина одлучивања о статусу:

- Да, он каже да неизвесност не решава ствари. Србија управо нуди излаз из неизвесности преко решења суштинске аутономије. Ипак, најмање уверљив изгледа Ахтисаријев аргумент да ће у случају Косова и Србије Повеља УН бити прекршена, али да то важи само за Србију и да се више никада неће поновити. Није тачно, ако се догоди једном, догодиће се поново. Кад се сви Ахтисаријеви аргументи саберу, видимо да ту заправо не постоји ни један једини озбиљан аргумент.

О подршци Русије:

- Поновићу да принципијелна подршка Русије има историјски значај за нашу земљу, јер се ми данас налазимо у историјском тренутку одбране Косова и Метохије. Сваки грађанин Србије и цео наш народ зна и знаће да цени ову подршку. Руска Федерације се залаже за беспоговорно поштовање Повеље УН, а нарочито њеног суштинског дела да се мора поштовати суверенитет и територијални интегритет постојећих држава. Русија и председник Путин јасно стоје на становишту да, ако би се пошло наопаким путем отимања државне територије, то не би могао да буде јединствен случај. Ако се нешто деси једном, десиће се више пута. Русија се противи одузимању територије чланици УН, и када једна стална чланица СБ брани саме принципе на којима почивају УН, онда то ствара позититвну климу и код других држава у СБ.

Сматрате ли да је снага аргумената преломила да се неке земље, које су биле неодлучне, уздрже од подршке Ахтисаријевом плану:

- Као што је ово историјски тренутак за Србију, историјски је и за саме УН. Први пут је, наиме, до сада некоме пало на памет да предложи да се прекрши Повеља УН у својим најдубљим темељима. Упорно понављање те чињенице, као и остали аргументи које сам износио, нису могли да не тргну и све оне који су присуствовали седници. А мислим да је образлагање ставова Србије озбиљно утицало на многе азијске, афричке, али и европске земље које су се већ колебале и које већ дуго размишљају о томе како би косовски случај могао да утиче и на њихове државе.

Да ли се због промена у односу снага међу чланицама на седници СБ УН није гласало о плану или било каквој врсти резолуције:

- Ствар је јасна: да је план био прихватљив за сталне чланице и већину чланица СБ он би одмах био усвојен и све би било завршено. Прешло би се на писање нове резолуције СБ. Дакле, у том случају рекло би се да СБ прихвата план Ахтисарија као оквир за резолуцију и кренуло би се у том смеру. Али, већине за то није било, чак никакав заједнички закључак или саопштење није изгласано на седници. Све, дакле, мора ићи ка наставку преговора и изналажењу суштинских компромиса. О неуспелој замисли отимања наше територије сведочи и чињеница да је скупштина Косова уместо СБ УН усвојила Ахтисаријев план.

Како би требало сада да се настави преговарачки процес:

- Србија је јасно саопштила да је неопходно да преговори започну на новим основама, уз поштовање Резолуције 1244, а не уз њено гажење. И, наравно, са новим преговарачем.

Када би ти преговори могли да започну и ко ће да их иницира:

- Консултације о руској иницијативи да се формира мисија треба да почне у оквиру СБ УН и Контакт-групе врло брзо, највероватније после ускршњих празника. Потребно је да се нађе, како се то данас каже, излазна стратегија. Ахтисари је процес довео у ћорсокак, сад из њега треба да се изађе, а то није баш једноставно.

Предлог Русије да се именује мисија СБ која треба да утврди стварно стање испуњености стандарда на Косову:

- Та мисија СБ мора да има врло озбиљан карактер, а не неку површну и манифестациону улогу. Да крене од почетка, утврди суморне чињенице и поднесе извештај СБ УН. Да се, наиме, уради оно што није урађено још од када је Ахтисари преузео мандат.

Али, сви извештаји после оног "мрачног и суморног" који је описао Каи Еиде били су "ружичасти":

- Многобројни шефови Унмика приказивали су Потемкинова села на Косову и састављали извештаје који никоме не служе на част. Илустрације ради, у једном извештају Сорена Јесена-Петерсена стајало је да се Србима омогућава повратак, тако што за задушнице одлазе да посете гробове. А знамо да се чак и за време тих посета они каменују и нападају, да су српски гробови порушени, кости развучене, а да је на једном гробу био обешен и пас као знак сваком Србину повратнику како ће да се проведе.

Шта нам гарантује да ће извештај нове мисије бити објективан:

- То може да гарантује састав, мандат и конкретни задаци мисије. Као и чињеница да и над мисијом постоји мисија, а то је СБ. Он ће поново, са оваквим односом снага какав је био прошле недеље, оценити и тај извештај.

Да ли је и ваше представљање косовске збиље посебно дотакло некога у СБ УН:

- Многе чланице СБ УН озбиљно су саслушале необориве чињенице које приказују какво је стварно стање у покрајини. Пођимо само од тешког питања повратка 200.000 прогнаних Срба. Навео сам Приштину као најбољи пример. Упитао сам: ако Срби не могу да се врате у неке неприступачне пределе, па зашто не могу у главни град покрајине? Ако ту нису безбедни о каквој онда испуњености стандарда разговарамо. Да ли има још неки град данас у Европи где припадници једне нације нису безбедни и зато не могу да живе у својим кућама. Овакве чињенице по природи ствари морају да оставе снажан утисак.

У ишчекивању одлуке о евентуалном наставку преговарачког процеса, може ли се догодити да неке земље почну са билатералним признавањем Косова:

- Србија јасно упозорава да Резолуција 1244 има обавезујућу снагу за све владе и да ниједна држава чланица УН не сме да прекрши Резолуцију коју је усвојио СБ. Ако би се неко усудио да једнострано призна независност покрајине, то би представљало најгрубље кршење Повеље УН. И више од тога, то би било двоструко кршење, јер би биле прекршене и Повеља и Резолуција 1244, што би значило гажење самог ауторитета УН. Мислим да до тога никако не би смело да дође и да су сви свесни озбиљности последица које би настале.

Неки светски званичници отворено упозоравају на то да би Албанци могли да изгубе стрпљење и да прибегну насиљу:

- Не може претња насиљем бити разлог да се једној националној мањини због тога изађе у сусрет и подари им се ни мање ни више него држава. Ако је једини аргумент који има та мањина насиље, онда то говори о самој суштини идеје независног Косова. Међународна заједница мора дати јасан одговор, а он је свима добро познат и гласи да се насиље мора спречити и да се терористи морају казнити. Могуће је да албански сепаратисти прете насиљем, јер нико од коловођа погрома од 17. марта и многих других терористичких аката до сада није кажњен.

Да ли су шансе Србији да сачува Космет суштински порасле:

- Србија нема другог избора осим да сачува Косово и цела држава ради све што је у њеној моћи да оствари овај највећи државни и национални интерес. Тај велики рад даје резултате, и данас ствари стоје неупоредиво боље него пре годину дана. И седница СБ УН је резултат јединственог залагања Србије и свих њених институција. Ствари су почеле озбиљно да се померају и зато још више и јаче морамо да уложимо заједнички напор да дођемо до нашег великог циља.

Постоје ли шансе да СБ УН икада одлучи да Србији одузме Космет:

- Не. Никада. То би значило да једно од највиших тела УН прекрши највиши закон УН. То би био драматичан заокрет који би могао да подсети на стање уочи Другог светског рата, када су нека крупна огрешења изазвала озбиљне последице. Није овде реч само о Косову и Србији. Ланац би се покренуо, краја не би било. Немогуће је да се то деси. Данас постоје државе које имају снагу да не дозволе да се направи хаос и сруши међународни поредак. Како би изгледао свет ако би сувереним државама противно њиховој вољи могле да се прекрајају границе и отима територија.

Да ли је и сам Ахтисари наговестио наставак преговора када је после седнице изјавио да је реч о маратону, а да се стигло тек до десетог километра:

- Из ранијих Ахтисаријевих изјава могло би се закључити да се ради о спринту на 100 метара. Изјављивао је да се процес мора окончати до краја 2006. године, односно док се њему не заврши мандат у новембру прошле године. Његова нова изјава најбоље говори о томе колико је ова мисија успела.

Јесте ли имали директан сусрет са Ахтисаријем:

- Наш директан сусрет био је суочавање ставова на седници СБ.

Пратили сте његову реакцију:

- Посматрао сам га, јер сам се делом обраћао и директно њему. СБ је било право и најбоље место да се Специјалном изасланику поставе питања. А ако немате одговоре на питања која вам се постављају, то онда није нимало угодна позиција. Позвао сам га да изнесе бар један најмањи, најклимавији разлог зашто би се повеља УН срушила, и он за то није имао одговор.

Хоће ли Србија добити владу или ће грађани поново на биралишта:

- Мислим да је веома важно да Србија добије владу. И због наставка разговора о Косову и због чињенице да смо добили нови Устав и да морамо и новим законима који одговарају садашњем статусу да заокружимо све институције. У некој другој ситуацији то би могло да буде мање важно. Али сада, влада нам је преко потребна.