Београд, 6. април 2007. године – Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је да мисија Савета безбедности УН која би ускоро требало да посети Косово и Метохију мора да има озбиљан карактер, а не неку површну и манифестациону улогу.
Коштуница је у интервјуу за сутрашњи двоброј дневног листа "Вечерње новости" истакао да та мисија мора да крене од почетка и да утврди суморне чињенице и оно што није урађено од када је Марти Ахтисари преузео мандат.
Према његовим речима, објективност нове мисије Савета безбедности гарантоваће састав, мандат и конкретни задаци мисије, као и чињеница да ће и тај извештај оценити Савет безбедности.
Истовремено, Коштуница је оценио да ће консултације о руској иницијативи да се формира мисија, која би требало да утврди стварно стање на Косову и Метохији, почети највероватније после ускршњих празника, у оквиру Савета безбедности и Контакт групе.
Он је подсетио на то да је уочи пута у Њујорк на седницу Савета безбедности српска страна имала интензивне и бројне дипломатске консултације са јасним и само једним циљем – да се по сваку цену спречи да Савет подржи Ахтисаријев предлог.
За Србију је од највећег интереса стална и принципијелна подршка Русије као сталне чланице Савета безбедности, указао је Коштуница.
Сваки грађанин Србије и цео наш народ зна и знаће да цени ову подршку. Руска Федерација залаже се за беспоговорно поштовање Повеље УН, а нарочито њеног суштинског дела да се мора поштовати суверенитет и територијални интегритет постојећих држава, нагласио је он.
Председник Владе је оценио да, с обзиром на то да су право и правда на страни Србије, заговорници независности немају ни најмање једноставан задатак.
Вероватно због тога они и не покушавају да правној аргументацији коју је Србија изнела супротставе неку контрааргументацију. Они чак нису ни покушали да то учине. Да су посегли за било каквим настојањем да дају неко систематски урађено објашњење, то би можда деловало озбиљније. Овако су оставили утисак потпуне неуверљивости, истакао је Коштуница.
Према његовим речима, пошто није било могуће пронаћи правни основ за нелегитимни и противправни предлог, Ахтисари се позвао на историју, на оно што се десило деведесетих година.
Мој аргумент на то је био веома јасан – историја се не мери годинама, већ вековима у којима Срби и Албанци развијају своје односе. А ако већ историју рачуна у последњих десетак година, онда не може да узима само период пре 1999. године, већ и период после, додао је Коштуница.
Он је напоменуо да би, уколико би се нека држава усудила да једнострано призна независност Косова, то представљало најгрубље кршење Повеље УН, и подсетио на то да Србија јасно упозорава на то да Резолуција 1244 има обавезујућу снагу за све владе и да ниједна држава чланица УН не сме да прекрши резолуцију коју је усвојио Савет безбедности.
И више од тога, то би било двоструко кршење јер би биле прекршене и Повеља и Резолуција 1244, што би значило гажење самог ауторитета УН, поновио је Коштуница и истакао став да до тога никако не би смело да дође и да су сви свесни озбиљности последица које би потом настале.
Председник Владе Србије је, коментаришући отворена упозорења неких светских званичника да би Албанци могли да изгубе стрпљење и да прибегну насиљу, указао на то да не може претња насиљем бити разлог да се једној националној мањини због тога изађе у сусрет и подари им се ни мање ни више него држава.
Ако је једини аргумент који има та мањина насиље, онда то говори о самој суштини идеје независног Косова. Међународна заједница мора дати јасан одговор, а он је свима добро познат и гласи да се насиље мора спречити и да се терористи морају казнити, истакао је Коштуница.
Он је такође нагласио да је могуће да албански сепаратисти прете насиљем јер нико од коловођа погрома од 17. марта 2004. године и многих других терористичких аката на Космету до сада није кажњен.