У саопштењу се наводи да је Министарство правде одмах по пријему одлуке Комитета за људска права УН писмено затражило од Бодрожића да се изјасни о накнади штете чија висина није одређена одлуком Комитета.

Поступајући на овај начин, Министарство правде је извршавало обавезу Републике Србије преузету ратификацијом Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Поводом случаја Бодрожић и други државни органи поступали су у оквиру својих надлежности.

Републичко јавно тужилаштво је против пресуде Општинског суда у Кикинди, која је и била основ за доношење одлуке Комитета за људска права УН, поднело захтев за заштиту законитости Врховном суду Србије с предлогом да се наведена пресуда преиначи и окривљени Бодрожић ослободи оптужбе да је извршио кривично дело увреде.

Међутим, Врховни суд Србије је пресудом одбио као неоснован захтев Републичког јавног тужилаштва.

С обзиром на то да судску власт врше судови као независни и самостални органи државне власти, Министарство правде, као део извршне власти, није овлашћено да коментарише ни пресуду Врховног суда Србије, нити пресуду Општинског суда у Кикинди, којом је новчана казна замењена казном затвора, додаје се у саопштењу.