Предраг Бубало

Преиначење договора о пребијању међусобних дугова Србије и Русије:

- Прихваћен је став да дугове и једне и друге стране ставимо у функцију развоја и ја лично мислим да је то добро за Србију. Сматрамо да дуг који Русија има према нама може бити искоришћен кроз различиту, веома квалитетну опрему коју они имају, као на пример за Ђердап што је већ уговорено, затим за нека рударска постројења, као и неке друге наше производне капацитете где је потребна ревитализација. С друге стране, дуг који имамо према Гаспрому могуће је решити једним делом пребијањем, а много већим делом кроз давања акција одређених предузећа руској страни или кроз неке друге инвестиционе пројекте за које је Гаспром заинтересован, као што је подземно складиште у Банатском двору и гасификација средњег и јужног дела Србије.

Износи дуговања Србије према Русији и обрнуто:

- Ми још нисмо потписали споразум око наших потраживања и то се очекује у најскорије време, али оно што сада по рачуницама стоји је део који је дужна Руска Федерација Србији из клириншког периода у износу од 288 милиона, а НИС је за неплаћени гас из ранијег периода до 2000. године дужан Гаспрому око 245 милиона.

Начин да Србија врати Русији тих 245 милиона:

- Управо на овај начин, давањем акција односно учешћем Гаспрома у приватизацији неких предузећа, учешћем у пројектима где не би плаћали право или концесију, већ би се пребило за овај дуг. Мислим да је то најквалитетније и да би то било заиста у функцији развоја. С једне стране, развоја руских предузећа која би добила посао на нашем тржишту, реализацији наших пројеката, а исто тако њиховим учешћем у реализацији пројеката који су за нас значајни.

Могућност учешћа Гаспрома у приватизацији неких српских нафтних фирми:

-Ми смо то предложили и са министром Христенком је управо постигнут договор о томе да се оба дуга ставе у развојну функцију.