Виденовић, који је учествовао у раду овог тела у оквиру програма "Наука за мир и безбедност", објаснио је у изјави за агенцију Танјуг да се укључивањем Србије у овај програм отвара још једна могућност за наше научнике да постану део шире међународне сарадње и да дају свој допринос.

Он је рекао да је један од циљева програма "Наука за мир и безбедност " да се кроз научно-техничку сарадњу чланица допринесе циљевима опште безбедности, посебно у области заштите човекове околине, уз напомену да Партнерство за мир не обухвата само војно-безбедносну већ и цивилну сарадњу, кроз научно-техничку кооперацију.

Према његовим речима, научници земаља чланица Партнерства за мир кроз такву сарадњу истаћи ће сопствене приоритете и учествовати у заједничким пројектима и семинарима, уз могућност да млади истраживачи добију стипендије за даље усавршавање.

Инструменти које ће истраживачи имати на располагању биће заједнички пројекти, семинари, стипендије и такозване реинтеграционе донације за смањење ефекта одлива мозгова, навео је Виденовић.

Такође, он је додао да је један од пројеката Комитета усмерен на то да се спречи одлив мозгова, као и да се у самим земљама чланицама Партнерства створе услови за рад научника, и предочио да постоји могућност да кроз деловање Комитета српске научно-истраживачке лабораторије добију нову опрему.

Прво учешће Србије у Комитету за науку, као нове чланице Партнерства за мир, поздравили су представници 48 земаља чланица овог партнерства.