Карамарковић је на конститутивној седници Групације за заштиту животне средине, која је одржана у Привредној комори Србије, истакао да ова групација има за циљ да повезивањем свих релевантних чинилаца, државних органа, привреде и научно-истраживачких институција допринесе ефикаснијем решавању еколошких проблема у Србији.

Он је подсетио на Стратегију развоја енергетике Републике Србије до 2015. године у којој су међу приоритетима заштита животне средине, рационално коришћење енергије и употреба обновљивих извора енергије.

Влада Србије је у јануару усвојила Програм остваривања поменуте стратегије за 15 сектора енергетике који су неопходни да стратегија заживи, додао је Карамарковић.

Руководилац Групе за међународну сарадњу Министарства рударства и енергетике Мирослав Кукобат нагласио је да уговор о оснивању Енергетске заједнице земаља југоисточне Европе, који је потписан у октобру 2005. године у Атини, намеће потребу поштовања директива ЕУ, како у области тржишта електричне енергије и гаса, тако и у сектору заштите животне средине.

Кукобат је упозорио на то да би неиспуњавање тих обавеза водило рестрикцији средстава међународних финансијских институција и фондова намењених земљама региона.

Председник Групације за заштиту животне средине Михајло Гаврић навео је да је заштита животне средине трећи приоритет ЕУ и да се 30 одсто обавеза приступања Унији односи на екологију.

Гаврић је објаснио да су некада енергетика и екологија биле неспојиве, а сада су јединствена тема у земљи, уз напомену да је неопходна сарадња надлежних министарстава, локалне самоуправе и компанија како би се адекватно одговорило изазовима који се намећу у области заштите животне средине.