Државни преговарачки тим Србије за разговоре о будућем статусу Космета - Вук Драшковић, Војислав Коштуница и Борис Тадић
Фото: Фонет

Званични сајт Владе Србије преноси обраћање Војислава Коштунице у целини.

"Господине председавајући, поштоване госпође и господо,

Уверен сам да је данас пред нама велика заједничка обавеза да пронађемо прави пут за решење уређења покрајине Косово и Метохија. Свака погрешна одлука неизбежно ће имати далекосежне последице по Србију, али и за читав регион Балкана. То другим речима значи да би свака погрешна одлука представљала опасан преседан за целокупни међународни поредак.

Ми смо данас још у прилици да заједничком одлуком процес решавања косметског питања усмеримо у правцу проналажења компромисног и правичног решења које ће обезбедити мирну и сигурну будућност свима на Косову, целој Србији, али и ширем подручју.

Пред нама је предлог који је сачинио специјални изасланик Марти Ахтисари. Данашњи састанак би испунио свој највећи циљ ако бисмо успели да се договоримо да даљим заједничким радом понуђени предлог прилагодимо постојећим темељним нормама међународног права, Повељи УН, Уставу Републике Србије и, наравно, реалним интересима како Албанаца тако и Срба на Косову и Метохији. Сви смо свесни да то изискује велики труд, изузетно стрпљење, постојање добре воље, али морамо знати и да нас једино такав приступ води споразуму, миру и стабилности.

Србија има обавезу да констатује чињеницу да, у форми у којој нам је предочен, предлог господина Ахтисарија у многим својим одредбама непосредно крши суверенитет и територијални интегритет Србије, прекраја њене међународне границе, дели њену територију и заправо омогућава да се отимањем 15 одсто територије Србије створи још једна албанска држава на Балкану.

То значи да је овим предлогом, уместо да се реши уређење покрајине Косово и Метохија, заправо отворено питање државног статуса Србије, што сматрамо потпуно противправним и нелегитимним поступком. Зато је и Скупштина Србије донела одлуку да се одбацују сви ставови из предлога господина Ахтисарија којима се крши суверенитет и територијални интегритет Србије. Та одлука Народне скупштине је коначна и неопозива.

Свесна своје одговорности, Србија и на овом састанку саопштава свој став и потврђује пуну решеност да не одустане од упорног настојања да се дође до правог, споразумног и једино одрживог решења. Истовремено, као слободна и суверена земља, Србија саопштава да са подједнаком чврстином одбацује свако наметнуто решење. Ми на време упозоравамо да је сваки покушај наметања решења једној слободној држави раван правном насиљу и да представља апсолутно недопустив начин решавања постојећих проблема.

Такође, Србија упозорава да је она једна од држава оснивача УН и пуноправна чланица светске организације, и да самим тим за њу безрезервно важи Повеља УН, као уосталом и Завршни акт из Хелсинкија. Србија указује на чињеницу да се, од када постоје УН и од када је на снази Повеља УН, још никада није догодило да се једној држави чланици отме значајан део њене територије. Отимање Косова од Србије представљао би најопаснији могући преседан у историји УН.

Без обзира на то колико се пута буде понављало да је случај Косова јединствен, елементарни реализам и, најзад, здрав разум говоре да то није истина. Скоро да је и сувишно говорити да нико данас не може до краја да сагледа све деструктивне последице по стабилност односа у савременом свету уколико би се у овом случају прибегло оваквом наопаком решењу. Зато Србија позива све државе да дају свој допринос спречавању овако опасног развоја догађаја и да се одупру стварању преседана који ће сутра произвести нова прекрајања граница и угрозити темеље на којима почива целокупни међународни поредак.

	Фото: Фонет

Србија има обавезу да упозори и на још једну изузетно важну чињеницу. До сада није било ниједног иоле озбиљног покушаја да се пружи образложење и понуде аргументи зашто Косово треба да буде независно, зашто би се Србији отимала територија, зашто је неопходно да албанска национална мањина ствара још једну албанску државу, зашто се крше Повеља УН и Устав Србије, зашто се, најзад, ствара један тако опасан преседан у међународним односима.

Уместо аргумената, све чешће се помињу претње сепаратиста да ће прибећи отвореном насиљу ако покрајина не добије независност. Цела међународна заједница данас мора отворено да се суочи са овим изазовом. Њена је обавеза да, ради будућности света у којем живимо, одлучно и бескомпромисно одговори да се пред претњом терором никада и ни по коју цену не сме устукнути. Такви уступци не само што нису решење, чак ни на кратак рок, него неизбежно промовишу насиље као средство остварења политичких циљева. И утолико, поштована господо, бранећи свој територијални интегритет, Србија брани принципе на којима почива ништа мање него мир у свету.

Свима је добро познато да је стотине хиљада Срба протерано са Косова и Метохије и да је у последњих пола века радикално промењена структура становништва у покрајини. Познато је да је не баш тако давно, после Другог светског рата, у покрајини живело 30 одсто Срба и да је тај број деловањем сепаратиста и протеривањем Срба данас екстремно смањен. То најбоље сведочи да се у основи идеје независног Косова налази пројекат етнички чистог Косова и Метохије и то је кључни разлог зашто сепаратисти, и поред присуства међународне мисије у покрајини, систематски спречавају повратак стотине хиљада прогнаника.

Уместо било каквих наговештаја да би претње, прогони и насиље сепаратиста могли бити награђени стварањем друге албанске државе на територији Србије, данас мора бити усвојен заједнички став да насиље може произвести само једну једину последицу, а то је да свако ко посегне за насиљем, у овом случају етнички мотивисаним насиљем, мора бити најстроже кажњен. То кажем зато што то до сада није био случај и поред међународног присуства на Косову. А то опет значи и да међународна заједница за овакво стање сноси не мали део одговорности. О тој одговорности сведочи и специјални изасланик Каи Еиде у свом извештају Савету безбедности УН од 24. октобра 2005.

Вама је свима добро познато да Срби и Албанци вековима живе заједно на Косову и Метохији. Дуга историја нашег заједничког живота, иако тешка у појединим периодима, не може се поједноставити и свести на једностране и брзоплете закључке. У сваком случају, за Србију је и у моралном и у политичком смислу недопустив закључак да Срби и Албанци не могу да живе заједно и да се мора уважити ултимативни став сепаратиста да Албанци на Косову не могу да живе заједно са Србима у Србији. И то је, господине председавајући, у драстичној супротности са вредностима на којима почива савремени свет, мислим пре свега на мултиетничност.

Србија због тога предлаже да господин Ахтисари и сви ми заједно усмеримо све снаге на проналажење решења које ће први пут успоставити уређење покрајине на истинским демократским начелима. Екстремна решења, преседани и експерименти морају бити заборављени и уступити место провереним и европским моделима решавања мањинских питања. Суштинска аутономија за покрајину Косово и Метохија није празна реч ни флоскула, већ најбољи и најсигурнији начин да албанска национална мањина у покрајини управља својим животом и својом будућношћу онако како сматра да је то у њеном најбољем интересу. Суштинска аутономија је реално решење и оно је усмерено против сваког екстремног решење. То је решење реално пре свега зато што је сагласно Повељи УН и најважнијим начелима међународног права.

Нема бољег тренутка од данашњег да косовско питање најзад сагледамо онако како нам налаже Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, важећи документ који обавезује свакога од нас који овде разговарамо. Познато је да Резолуција 1244 изричито потврђује суверенитет и територијални интегритет и неповредивост међународних граница Србије. То је само по себи разумљиво, јер Резолуција Савета безбедности не може бити у супротности са Повељом УН. Али поред ове очигледне истине, Резолуција 1244 је утврдила и јасне обавезе које се морају испунити, а то се пре свега односи на питање стандарда, пре свега права Срба и осталих неалбанаца на Косову. Неоспорна и лако проверљива истина гласи да се у свим суштинским стварима стандарди једноставно не испуњавају.

У светлости те чињенице, у најмању руку цинично звучи порука да ће Срби у независном Косову бити сигурнији него док је Косово у саставу Србије. Било би неупоредиво сврсисходније да се уместо оваквих порука обезбеди испуњавање свих конкретних обавеза из Резолуције 1244. Данас, када се толико говори о потреби конструктивног односа, такав би приступ био најбољи доказ конструктивности, јер би снажно охрабрио прогнане Србе да се у већем броју врате својим кућама, чиме би суштински почео процес испуњавања стандарда и обавеза из Резолуције 1244.

Фото: Фонет

Србија снажно инсистира да Резолуција 1244 и обавезе које из ње произлазе буду темељ наших разговора и основ за проналажење споразумног решења. То је током једногодишњих разговора, имајући у виду и шестомесечну паузу, сасвим изостало. Насупрот томе, разговори су вођени под сенком наводно познатог решења, што је оптерећивало њихов ток и онемогућавало трагање за компромисним решењем.

Сматрамо да је од највишег интереса да господин Ахтисари уложи додатни напор у даљем вођењу преговора и да у средиште свог предлога унесе најбитније елементе из Резолуције 1244. У том смислу је посебно важно да господин Ахтисари модел суштинске аутономије за покрајину уведе као фундаментално питање разговора, што би омогућило да у конструктивном дијалогу испитамо све добре и, уколико их има, лоше стране овог предлога. Ако на одговоран и озбиљан начин не испробамо могућност да уређење покрајине буде засновано на истинским демократским темељима у виду суштинске аутономије, већ се посегне за екстремним и опасним решењима, онда ће одговорност за све последице преузети искључиво онај ко такву одлуку донесе.

Србија, поштована господо, користи и ову прилику да позове на наставак правих и темељних разговора, који ће се у доброј вољи водити на основу Резолуције 1244, и који ће довести до споразумног решења, сагласног Повељи УН и Уставу Републике Србије", наводи се у обраћању председника Владе Србије.

Завршна реч председника Владе Републике Србије Војислава Коштунице на разговорима у Бечу 10. марта.