Поповић је у интервјуу за агенцију Бета указао на то да је у покрајини 60 одсто људи незапослено, при чему су то углавном млади, а много незапослених је без високог образовања.

Он је нагласио да би Космет, у оквиру Србије, у Европску унију ушао барем 20 година раније него што би то учинио као самостална држава и навео податак да је БДП на Косову најнижи у Европи, 1.100 долара, при чему је буџет покрајине заснован на донацијама које се смањују из године у годину.

Увоз је покривен извозом свега три одсто, а страна улагања не постоје, рекао је Поповић и додао да је, током процеса приватизације, сва предзећа купило неколико кланова и то по 10 пута нижој цени од реалне.

Међутим, упркос таквој статистици косовско тржиште са 2,1 милион људи представља велики потенцијал и шансу за нашу привреду, истакао је шеф Економског тима, уз напомену да држава мора да ствара инфраструктурне основе за улагања у покрајини - струју, путеве, телекомуникације, комуналије.

Према његовим речима, највећи проблеми за економију на Космету су безбедност, организовани криминал и корупција, као и нерешен правни статус.

Шеф Економског тима је указао на то да, због непостојања података са Космета, није могуће предвидети колика би издвајања Србија имала годишње за целу покрајину, али да је за тамошње српске заједнице у почетку планирано 70 до 80 милиона евра годишње.

Такође, он је навео податак да је за развој српских средина из Националног инвестиционог плана издвојено 32,6 милиона евра и да је, поред неколико већих планираних пројеката, Економски тим добио чак 1.500 захтева за подстицајна средства у износу од пет до 10 хиљада евра за мала српска предузећа у покрајини.

Поповић је нагласио да је београдски преговарачки тим у Бечу био одлично припремљен и да је изнео више примедаба на предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија.

Београд је тражио да се, кад је реч о међународним дуговима Космета, користи принцип финалног корисника, али и да се код враћања дугова мора водити рачуна да се, осим главног дела дугова који је враћен, плате камате и опортунитетни трошкови, објаснио је Поповић.

Он је подсетио на то да је за Београд апсолутно неприхватљив предлог да јавна предузећа на Косову и Метохији постану својина покрајине јер су та предузећа настала одлуком УНМИК-а о издвајању из матичних предузећа чији је власник Србија.

Због тога је, како је рекао, поднет амандман којим се поништава свака одлука о формирању предузећа издвајањем из јавних предузећа Србије будући да те одлуке практично значе отимање имовине Србије, што је противно свим конвенцијама о људским правима.

Према његовим речима, Београд је и раније од УНОСЕК-а тражио мораторијум на приватизацију на Косову, али се Ахтисари прогласио ненадлежним по том питању.

У Бечу је било речи и о архивама и катастру, напоменуо је шеф Економског тима и додао да су архиви у власништву Србије, а да је предложено да се омогући њихово коришћење по захтеву албанске стране.

Истовремено, он је истакао да је ситуација на југу Србије стабилна и да су то показали и парламентарни избори 21. јануара на којима су, након низа година бојкота, учествовали и Албанци из Прешева, Медвеђе и Бујановца.

Што се тиче економског развоја, југ Србије ће бити најинтересантније место за улагања неколико наредних година, оценио је Поповић и најавио да ће из Националног инвестиционог плана ове године у то подручје бити уложено 50 до 60 милиона евра.

"Електропривреда Србије" ће започети изградњу далековода Ниш-Скопље што ће поправити енергетску стабилност, а тиме и помоћи привредни развој, објаснио је он.

Поповић је закључио да је реално да се у цели југ Србије - Бујановац, Прешево, Медвеђу и још 10 општина - ове године уложи близу 100 милиона евра, што је одлична цифра за економски развој.