Коштуница је, на свечаности поводом обележавања Дана државности Србије у Орашцу, истакао да Србија има обавезу да на време упозори на опасне и далекосежне последице насилног распарчавања једне европске и демократске државе, као и на то да ни по коју цену неће пристати да буде саучесник у том насиљу.

Он је поручио да је Србија потпуно уверена да се једино преговорима, уз уважавање Устава Србије и Повеље УН и начела међународног права, може доћи до прихватљивог и одрживог решења за Косово и Метохију.

Србија у Орашцу прославља тренутак када је почело њено обнављање као слободне, суверене и целовите државе, поред осталог и зато што су данас наше мисли пре свега окренуте нашој постојбини, јужном делу наше државе, нашем Косову и Метохији, нагласио је Коштуница.

Управо са овог места, где је започела ослободилачка борба нашег народа и обнова наше државе, важно је поновити да се Србија непоколебљиво доследно и јединствено држи начела права и правде и да одлучно одбацује предлог о распарчавању земље, који се заснива на аргументима силе и правном насиљу, навео је председник Владе.

Према његовим речима, свако ко се усуђује да Србији отме њену територију мора водити рачуна да тиме преузима сву одговорност на себе за то насиље.

Србија је искрено опредељена за трајно и праведно решење и зато смо предложили да Косово и Метохија добије суштинску аутономију, односно највећи степен аутономије који има једна национална мањина данас у Европи, напоменуо је Коштуница.

Он је објаснио да то решење омогућава мирну, стабилну и на правилима демократије засновану будућност како за наш народ тако и за албанску националну мањину на Космету.

Председник Владе је подсетио на то да су се наши славни преци, са вождом Карађорђем на челу, неустрашиво супротстављали завојевачу, неправди, безвлашћу и насиљу и додао да су они тада, поред храбрости, испољили и мудрост и далековидост, што њиховим потомцима треба да буде поука.

Они су тада одбили све привилегије за појединце и привидне олакшице за народ, које су им нуђене у замену за оно што се данашњим језиком зове конструктивност и реалистичност, оценио је председник Владе, уз напомену да они нису ни помислили да одустану од своје државности и права да слободно, сложно и равноправно живе у својој земљи која им припада од памтивека.

Са пуним уверењем понављамо да немамо право да се одрекнемо и да се никада нећемо одрећи ниједног дела наше државе, а посебно не њене колевке Косова и Метохије, поручио је Коштуница.

Истовремено, он је указао на то да, као што је Скупштина Србије једногласно донела Митровдански устав, тако је и у новом скупштинском сазиву постигнуто јединство да је Косово неотуђиви део Србије и да је одбачена помисао да би неко могао да потпише нешто што никад ниједан Србин не би потписао.

Нама данас не треба говорити о осећању за реалност, јер је за Србију највећа и најопштија реалност на којој почива стварни свет око нас та да је Косово и Метохија саставни део наше територије, навео је председник Владе.

Такође, он је истакао да је за Србију највиши облик конструктивности, која је оличена у међународном праву, залагање за темеље светског поретка.

Према његовим речима, Орашац је право место и тренутак да подсетимо да су Карађорђа и устанике представници тадашњих великих сила убеђивали како није конструктивно и реално обнављати српску државност у време кад је у Европи постојало само неколико озбиљних држава.

Председник Владе је нагласио да је Србија и у то време успела да поврати државност, придржавајући се права и правде и супротстављајући се голој сили.

И данас Србија, следећи дух државотворног подухвата започетог у Орашцу пре више од два века, на Косову брани најсветлија начела права и правде, убеђена да се у будућности мора пронаћи компромисно и историјски правично решење, закључио је Коштуница.

Централна свечаност обележавања Дана државности Србије и 203-годишњице подизања Првог српског устанка започела је јутрос у цркви Вазнесења Господњег у Орашцу светом архијерејском литургијом коју је служио владика шумадијски Јован са свештеницима Епархије шумадијске.

Литургији су, поред Коштунице, присуствовали и министар одбране Зоран Станковић, принц Александар Карађорђевић са супругом Катарином, изасланик председника Србије Триво Инђић, председавајућа Скупштини Србије Борка Вучић, као и министри у Влади Србије Драган Јочић, Предраг Бубало, Зоран Лончар, Радомир Наумов, Зоран Стојковић и Велимир Илић, као и представници Војске.

Након литургије, владика Јован је у Марићевића јарузи, у присуству бројних грађана и гостију из Србије, Црне Горе и Републике Српске, служио помен вођи Првог српског устанка Карађорђу и устаницима који су на Сретење 1804. године одатле кренули у ослобађање Србије од петовековног турског ропства и у обнављање српске државе.

Венце на споменик Карађорђу, уз највеће војне почасти, положили су председник Владе Србије, Станковић, Инђић, Борка Вучић и делегација општине Аранђеловац, а након тога су Коштуница, принц Карађорђевић, представници Војске и општине Топола ловорове венце положили на саркофаг Карађорђа у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у Тополи.

Сретење је за Дан државности Србије проглашено 10. јула 2001. године у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је у Орашцу, под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа, почео Први српски устанак.