Београд, 14. фебруар 2007. године - Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница истакао је данас да је предлог Мартија Ахтисарија о будућем уређењу Космета и по суштини и по форми противправан и нелегитиман акт и да Народна скупштина Србије, с мирним и пуним поуздањем у начела права и правде, једноставно треба да одбаци све одредбе из овог предлога којима се крши суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.
Званични сајт Владе Србије преноси говор премијера Коштунице у целини:
Поштовани народни посланици,
Свима вам честитам на избору и на конституисању новог парламента, којем свесрдно желим успешан рад на добро народа и државе Србије.
Данас Народна скупштина својом резолуцијом треба да одговори на предлог Мартија Ахтисарија о будућем уређењу Аутономне покрајине Косово и Метохија, који је он донео у Београд 2. фебруара. Предлог резолуције, који се налази пред вама, утврдила је на јучерашњој седници Влада на основу текста који је припремио државни преговарачки тим о будућем статусу Косова и Метохије, а после консултација обављених са странкама заступљеним у овом парламентарном сазиву.
Добро је знано да ниједан наш нараштај није мимоишло питање Косова и Метохије. Одговор Србије данас у њеном највишем представничком телу мора зато да изрази вољу и интерес садашње генерације, да нужно води рачуна о интересима будућих генерација, као и о ономе што су претходни нараштаји током векова чинили заступајући и бранећи националне и државне интересе Србије.
Пођимо зато редом од дана и начина доласка Мартија Ахтисарија са његовим предлогом. Цео свет је знао да су се у Србији 21. јануара одржали парламентарни избори са сврхом да држава добије нови парламент и нову владу. Равно једанаест дана након одржаних избора, док још није био завршен ни изборни процес, а камоли конституисани државни органи, Ахтисари је, без било каквих консултација или договора са Београдом као домаћином, сâм одлучио да дође и уручи свој предлог.
Овде није реч о питању елементарног државног протокола, већ о нечему много дубљем и озбиљнијем. Реч је о намери да се тако судбоносни предлог донесе у Србију баш у тренутку када две од три кључне институције власти, Скупштина и Влада, нису конституисане. Зато је наша дужност да овде у Скупштини укажемо и на саме околности Ахтисаријевог доласка у Београд.
Наравно, неупоредиво је важније да сада размотримо и оценимо шта је то у Београд донео Ахтисари. Најкраће речено, уручен је предлог о распарчавању Србије. Уручен је предлог да се Србији отме 15 одсто територије. Уручен је предлог да се противно вољи Србије промене њене међународно признате границе. Уручен је предлог којим се на примеру Србије пориче Повеља УН, газе начела међународног права, пренебегава воља народа Србије исказана на референдуму и игнорише Устав Србије.
Садржина урученог предлога недвосмислено показује да је Ахтисари, уместо да се бави питањем уређења покрајине Косова, прекршио свој мандат и отворио питање државног статуса Србије. У ствари, то је предлог како да се Србији одузме део њене територије и прекроје њене границе, да би се на њеној територији створила још једна, друга албанска држава. Ако се једној сувереној држави уручи овакав предлог, онда је јасно да иза свега не може да стоји никакво ваљано образложење, никакав прави аргумент осим аргумента силе и права јачег.
Поштовани народни посланици, данас је наша дужност да ствари назовемо правим именом. Наша је дужност да, дајући јасан одговор, одбијемо да сами будемо саучесници у узмицању права пред силом. Потребно је да цео свет сазна да се овде не ради ни о чему другом него о отвореном и грубом насртању на интегритет једне демократске, европске државе. Посебно и зачуђује и забрињава упорност којом се баш од Србије тражи нешто што ниједна држава никада не може дати, ако неће да изгуби своју државност, свој идентитет, своје место међу људима и народима.
|
|
Одбацујући аргумент силе и права јачега, Србија поручује да се она приклања сили правде и да за њу важи само аргумент права. То на српском и сваком другом језику значи да је Косово и Метохија саставни и неотуђиви део територије Србије. То значи да Косово не може да буде независно, чак и ако би силом и правним насиљем било отето. Јер оно што је отето, увек остаје отето, као што безакоње никада не може да се преокрене у законитост. Тако нешто Србија не допушта и не сме да допусти. Док се год Србија буде држала права и правде, Косово ће бити њено. Док се држи ових начела, Србија неће бити поражена ни понижена. Ми не споримо чињеницу да, када је реч о сили, многи имају предност у односу на Србију, али смо одлучни да никоме не дамо предност када се ради о праву и правди.
Чврсто сам уверен у то да делите мишљење да је неприхватљив захтев да се отимање дела Србије, и то не било којег дела Србије, већ Косова и Метохије, изврши рукама Србије, да се изврши у њено име и на рачун њеног елементарног достојанства. Пошто је Ахтисаријев предлог и по суштини и по форми противправан и нелегитиман акт, Народна скупштина Србије, с мирним и пуним поуздањем у начела права и правде, једноставно треба да одбаци све одредбе из овог предлога којима се крши суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.
Србија је уверена у то да располажемо најјачим могућим оружјем за све даље разговоре који ће се одвијати у Бечу. То непобедиво оружје чине право и правда. Зато су залудни сви притисци и бесмислене су све понуде и све оно што неки називају “шаргарепама” како би Србија одустала од ових принципа. Једноставна истина гласи: за Косово не постоји надокнада. Ићи ћемо у Беч да објаснимо да је Србија спремна на сваки разумни компромис и договор са сваким ко поштује начела на којима је устројен међународни поредак.
Од највеће је важности, и то мора да остане забележено и запамћено, да је Србија албанској националној мањини на Косову и Метохији понудила највећи могући степен аутономије. Груба је неистина да је наводно Србија само рекла шта неће, а не и шта хоће. Рекли смо, написали и потписали да Србија нуди албанској националној мањини највећи могући степен аутономије. Понудили смо подробан и добро образложен предлог те аутономије у Платформи државног преговарачког тима још 5. јануара прошле године и изразили спремност на сваки разговор о ономе што предлажемо. Подсетили смо тада, као што и сада подсећамо, на то да европски и сваки други демократски стандарди налажу да националне мањине своја права, било појединачна било колективна, остварују искључиво кроз различите степене аутономија и системе мањинских права, а не кроз разбијање постојећих државних целина.
|
|
Онај ко све ово одбија и хоће силом да распарчава Србију мора бити свестан тога да преузима одговорност за све последице свог насиља. Он, такође, мора бити свестан тога да Косово није јединствен случај који допушта да се поигра са начелом неповредивости граница, да би се у другим случајевима то начело тобоже поштовало. Напротив, бацањем тога начела под ноге у случају Косова створио би се крајње опасан преседан. Није случајно што се овоме питању већ крајње одговорно приступа и о њему расправља у политичкој јавности појединих земаља, и то у оправданом страху од старих и још више нових државотворних претензија њихових националних мањина. Ово су једноставне и неспорне истине од којих се, ма шта се говорило и чинило, не може побећи.
И најзад, на самом крају, стварима се може прићи и на сасвим другачији начин. Шта је то што би било ко иоле непристрастан могао да замери нашем предлогу за решење проблема Косова и Метохије? Да ли можда кршимо неки европски стандард или неко начело међународног права? Да ли можда ускраћујемо неко право албанске националне мањине? Шта је то што је спорно у нашем залагању за то да се поштује међународно право, да се поштује Повеља УН, да се поштује принцип суверенитета и територијалног интегритета. Србија још није чула ниједан разговетан и достојан одговор на ова питања.
Поштовани посланици, ви природно припадате различитим странкама и имате о многим питањима, па и о Косову, различита мишљења. И поред тога, све вас позивам да данас, када се Србија суочава са овим судбинским питањем, постигнете сагласност. Косово је питање Србије и српског народа, и далеко је старије од наших тренутних уверења. Данас је важан, историјски дан. Пред Богом и људима морамо још једном показати одлучност и најчвршћу вољу да Србија остане оно што мора бити, држава у својој пуној целовитости, непоколебљиво привржена слободи, праву и правди и на висини своје историјске судбине", поручио је председник Владе Републике Србије.