Париводић је на округлом столу "Развој новог правног режима за имовину локалне самоуправе" истакао да нови Устав Србије јасно дефинише појам јавне својине, при чему је за ефикасну својинску трансформацију неопходно доношење закона о јавној својини, закона о праву својине и другим правним стварима, као и закона о реституцији и обештећењу.

Он је оценио да би ови документи требало да буду усвојени истовремено и да треба да их припреми један тим правника како би се избегле контрадикторности при њиховој примени.

Својинска реформа и консолидација основ су гарантовања права својине, објаснио је министар и указао на то да је неопходна координација локалне самоуправе и централне власти како би се нашло функционално решење.

Према закону о јавној својини, држава ће управљати добрима у општој употреби као што су паркови, улице и тргови, док ће власништво над објектима које користе органи управе, суд, полиција или царина припасти Републици или општинама, зависно од тога ко се њима претежно служи, прецизирао је Париводић.

Он је истакао да је основни принцип закона о повраћају имовине натурална реституција која ће важити и за власништво над градским грађевинским земљиштем.

Истовремено, министар је објаснио да ће својина над градским земљиштем бити враћена власнику тако што ће локална самоуправа на то земљиште прописати кирију која ће бити одређивана на основу процене вредности објеката који по урбанистичком плану ту може бити грађен.

Париводић је нагласио да ће нови закон о праву својине и стварним правима потпуно уредити питање власништва над свим врстама имовине, укључујући и својину над земљиштем, и најавио да ће за десет година читава област грађанског права у Србији бити уређена и консолидована у грађанском законику, по угледу на Немачку и Француску.

Представник Директората Савета Европе за локалну и регионалну демократију Роберто Фасино напоменуо је да је у Србији неопходан брз трансфер власништва над имовином с Републике на општине због консолидовања финансијске базе локалних самоуправа и рационализације употребе и управљања јавном имовином.

Фасино је нагласио да пренос имовине није само обавеза Србије према Европској повељи о локалној самоуправи, већ и основни корак ка бољој јавној управи и ефикаснијем економском развоју.

Председник Сталне конференције градова и општина Жељко Ожеговић подсетио је на то да је Србија једина земља у Европи у којој локална самоуправа нема своју имовину, уз оцену да је промена тог статуса основни услов за децентрализацију.

Према његовим речима, за тај процес неопходно је доношење закона усаглашених са нормама ЕУ, при чему је то један од приоритета Сталне конференције градова и општина за 2007. годину.

Представник ЕАР-а у Србији Василис Петридис подсетио је на то да је ова агенција од 2001. године донирала 200 милиона евра за развој локалне самоуправе у Србији и додао да ЕАР помаже размену искуства између локалне самоуправе у Србији и локалних самоуправа земља Уније.

Округли сто организовала је Европска агенција за реконструкцију, Савет Европе, Министарство финансија Владе Србије и Стална конференција градова и општина.