Фото: federalism.ch

Флајнер је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да то значи да ће свака земља имати право да призна Космет као независну и суверену земљу и указао на то да ће Србија, која се мора противити таквом решењу, бити доведена у незавидан положај у међународној заједници.

Он је изнео више примедби на нацрт решења који је јуче Београду и Приштини представио Ахтисари држећи се, како је навео, искључиво принципа међународног права.

У том контексту Флајнер је нагласио да Ахтисари, за разлику од процедура које су примењене у другим случајевима за коначно усвајање оваквих докумената, у свом предлогу није предвидео референдум.

Уједињене нације би требало да поштују Устав Србије, као једне од својих чланица, и да омогуће да за одлуку о будућем статусу Космета буде примењена процедура каква се поштује у доношењу уставних амандмана, навео је Флајнер, подсећајући на случај Кипра када је било обезбеђено да обе стране усвоје документ УН.

Према његовим речима, Ахтисаријев предлог уопште не узима у обзир и не поштује Устав Србије и чак не помиње да би га у случају усвајања тог предлога требало променити.

У Швајцарској би, како је објаснио, оваква ситуација нужно подразумевала одржавање двоструког референдума у заинтересованим подручјима и уставни референдум на читавој територији земље.

Ахтисаријев документ се често позива на владавину права, али владавину права би требало поштовати и када је реч о процедури примене права, што овде конкретно не би био случај, јер документ ни у једном делу не каже да би могао да буде примењен искључиво после доношења амандмана на Устав Србије, додао је он.

Поред осталих примедби на Ахтисаријев предлог, Флајнер је скренуо пажњу на чињеницу да тај документ садржи важна решења везана за децентрализацију, која су од интереса за српско становништво у покрајини, а од којих је многе предложио преговарачки тим Београда.

Међутим, како је упозорио, примена тако комплексних и веома тешких решења тражи сложену законску регулативу и административни процес, уз напомену да у овом случају нема никаквих гаранција да ће та решења бити и примењена.

Флајнер је указао на то и да је Ахтисаријев документ контрадикторан јер предвиђа специфичну парламентарну процедуру за питања од посебног интереса за мањину, такозвану "дуплу већину", док би, да је тај предлог поштен, требало да већ у садашњој процедури обезбеди тај принцип.

Сви знају да је српска заједница на Космету против предлога. Зашто се њихов интерес сада не узима у обзир ако ће се поштовати када Косово буде независна држава? То је контрадикторно, оценио је Флајнер.

Нигде се не каже какав ће правни статус имати сам документ о будућем решењу за Космет - да ли ће то бити устав, споразум или одлука Савета безбедности, мада је ово последње највероватније, истакао је Флајнер

Али, како је рекао, ако би то била одлука СБ, то би био проблем јер у Повељи УН нема правних основа да се овом савету да важно овлашћење да утиче на уставну структуру једне земље.

Другим речима, папир конкретно пружа уставне одредбе. Али на сваки устав се могу донети и уставни амандмани, а будући да се на овај документ због вета поједних чланица не би могли доносити амандмани, он би заувек имао правну снагу, закључио је Флајнер.