Војислав Коштуница
	Фото: Фонет

Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.

Области у којима је постигнут највећи напредак:

- Бруто друштвени производ у 2006. години порастао је више од шест процената и у наредним годинама ће се наставити тај тренд. Охрабрујуће су и инвестиције од 6,5 милијарди долара у протекле три године, од чега су четири милијарде остварене у години која је за нама. Још једно важно поље напретка је усвајање Устава, као и борба против корупције. Ту су институције које имају пресудну улогу, полиција и правосуђе, постигле доста. Или смо, тачније речено, у првој фази нечега што је посао полиције и тужилаштва, а доћи ће и судови на ред судећи бар према овим великим случајевима корупције и великих мафија за које одиста, док нису почеле да падају једна по једна, нисам ни знао, ни готово могао претпоставити да има толико разних имена и облика корупције. Волео бих да је могло и више да се уради у свему томе. Али, сви ти процеси су започети, ту се дубоко загазило и ту повратка нема. И сигуран сам да је то доста.

Да ли је, у односу на постигнуте резултате, цена коју смо платили у погледу веће незапослености превисока:

- О томе се увек може разговарати и питања и дилеме су потпуно умесни. Цена је несумњиво морала бити плаћена. На крају крајева, треба имати у виду да у целом овом проблему постоји и она чињеница која до сада уопште није поменута, а то су аранжмани које смо имали са међународним финансијским институцијама, које су много тога одређивале. Можда се могло боље проћи, али нека цена је морала бити плаћена. Уверен сам да нам је у много чему маневарски простор био ограничен и да се нешто много више није могло постићи. У сваком случају, успели смо коначно да остваримо све предуслове за снажан економски развој и напредак, што ће пре свега омогућити значајно повећање запослености.

Шта ће се дешавати у наредном периоду и да ли ће, када је реч о великим системима као што су Нафтна индустрија Србије (НИС) и Електропривреда Србије (ЕПС), бити сачувано неко државно учешће:

- Да. Када је реч о стратешким, великим јавним предузећима, сигурно је да ће то бити сачувано. У другим случајевима такође је можда могло бити другачије. То смо наследили. Када говорите о индустрији шећера, о, по мени, крајње спорним продајама великих фирми будзашто, у наше време их није било. Није било случајева продаје три фабрике за један евро, или једне фабрике за три евра, али, у сваком случају, сигуран сам када је реч о јавним предузећима да грешке које су правиле неке друге посткомунистичке државе неће бити направљене. Неке од њих су већ ушле у Европску унију. Овде се то сигурно неће десити. Мислим да ће, било која влада да дође, то чувати.

Резултати испитивања спорних приватизација:

- Било је случајева који су се нашли пред судовима, а негде смо се суочили, да не улазим дубље у ту ствар, са нечим што су стечена права и неисправљиве ствари. Било је и компликација везаних за питања потраживања и дуговања, што је довело и до спорова између неколико земаља. Верујем да смо на најбољи могући начин распетљавали те проблеме, поштујући увек оно што намећу закони.

Утицај моћних људи, који поседују огромне капитале, на политичке факторе:

- Када је реч о Влади Србије уверен сам не само да он није суштински, већ да на политику Владе и њене одлуке такав утицај уопште не постоји. Од стране Владе нема повлашћених када је реч о власницима великих фирми, о богатим људима и тајкунима. С друге стране, у сваком друштву имате непрестану борбу утицаја, тако да то сигурно постоји и код нас, као што постоји утицај сваког грађанина који може да утиче на политику владе својим гласом.

Да ли је Богољуб Карић једини од тајкуна који је "пао" и то када је директно ушао у политику:

- Потребно је време да се све сагледа, али када је реч о "Мобтелу" најчвршћи доказ да се на томе радило од самог почетка јесте да је Влада, увелико пре него што се отворио случај Карић, покушала да преко комисије утврди праву власничку структуру. С тим смо почели. На исти начин нам се замерају и удари на поједине мафије. Међутим, за такав обрачун са организованим криминалом и мафијом било нам је потребно време да се све озбиљно и ваљано припреми. Напросто, за прави обрачун са криминалом потребно је време. Ви не можете ударити на све те мафије истовремено и у неколико дана.

Због чега кључни учесници афера још нису у домашају закона:

- И ту је потребно неко време. Има много оних, и у земљама које имају стабилније институције, јаче правосуђе, који су измицали закону чак и деценијама. Такви случајеви постоје. Ни овде не може бити битно другачије, али то је просто почело и мислим да овај ударац, који има изузетан значај, а који је нанет мафији, неће стати.

Много тога је почело и раније. Највећи део тих случајева је отворен пре него што смо знали када ће тачно бити избори. То је прва ствар коју треба имати на уму, а друга је, да се послужимо оном народном - боље икада него никада. А иза тога одмах се поставља питање - а зашто то неко пре није урадио. Није то тако једноставно. Нама би сигурно било лакше да је то покренуто раније, као што ће некоме сутра бити лакше јер смо то ми урадили.

Да ли би сарадња са Хашким трибуналом била лакше решена да је из Брисела стигла охрабрујућа порука уместо прекида преговора о стабилизацији и придруживању:

- Мислим да би била другачија атмосфера. Просто, за сваки посао са којим смо суочени, уколико постоји нека врста охрабрења, нека врста подстицаја, онда се у то иде лакше. У том случају, опет и они други који се томе одупиру једноставно бивају обесхрабрени.

Ваш саветник Владета Јанковић каже да неки западни кругови врше притисак на Вас да се појавите на националној телевизији и да кажете да ће Ратко Младић бити ухапшен:

- Ја сам то урадио. Урадио сам то више пута, поновио сам, нарочито на једној конференцији за новинаре, а и неколико пута после тога, а затим смо документацију о томе са сајта Владе на енглеском језику доставили онима који тврде да то није речено. Ја јесам то говорио. Говорио сам нашим речником о томе да је потребно да се сарадња приведе крају, да се Младић лоцира, приведе и изручи Хашком трибуналу. Али, по мени, решење није у нечему што треба изговорити и шта ће неко рећи.

Јесте ли задовољни садашњим радом служби безбедности када је реч о сарадњи са Хашким трибуналом:

- Овим што је урађено у протеклих неколико месеци од када су тај посао координирали специјални тужилац за ратне злочине Вукчевић и председник Националног савета Љајић - јесам. Постигнута је координација и Брисел је то уочио. С друге стране, не треба се заваравати. Постоји и у нашем суседству држава у којој се такође трага за једним бројем оптужених за ратне злочине, у којима је свеколико присуство разноразних војски и обавештајних служби, па ништа нису урадили. Као што сте видели у извештајима Карле дел Понте, она се осврнула и на несарадњу тих служби. Најдискретнија је била, морам рећи, када се ради о службама Унмика и Кфора. То је рекла "издалека", у пола гласа, да се не чује, али, просто, то је одговорност коју и други деле. Није само реч о нама.