Београд/Москва, 20. децембар 2006. године - Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Радомир Наумов, генерални директор Јавног предузећа "Србијагас" Милош Миланковић и генерални директор руског "Гаспром експорта" Александар Медведев потписали су данас у Москви Меморандум о разумевању о изградњи гасовода кроз Србију.
|
|
|
Слева: Александар Медведев, Радомир Наумов и Милош Миланковић |
|
Фото: Танјуг |
Потписници Меморандума постигли су том приликом сагласност о оснивању Пројектне радне групе, чији ће задатак бити да размотри могућност заједничке изградње гасовода којим би се природни гас транспортовао од Русије преко Турске, Бугарске и југоисточне Европе, укључујући Србију, до северне Италије.
Кроз Србију, према граници са Хрватском, гасовод би требало да буде дуг 400 километара, а укупан годишњи проток износио би од 18 до 20 милијарди кубних метара гаса.
Капацитет гасовода, тачна маршрута, дужина и износ неопходних улагања биће дефинисани након што радна група буде детаљно проучила финансијске, законске и друге аспекте и израдила студију изводљивости до 1. јула 2007. године.
Гасовод би требало да буде грађен на основу билатералних споразума којима се регулишу развој и право експлоатације, а уколико радна група донесе позитивну одлуку, Влада Србије, "Србијагас" и "Гаспром експорт" приступиће договору о ступању у правно обавезујуће споразуме.
Овај пројекат је од велике важности за Србију јер обезбеђује алтернативни и поуздан извор за снабдевање гасом, а Србија од крајњег потрошача постаје једна од главних и незаобилазних регионалних држава за транспорт гаса, што значи да ће остваривати приходе од такси.
Такође, изградња гасовода допринеће остварењу плана гасификације читаве наше земље, што је део Стратегије развоја енергетике у Србији до 2015. године.
Вредност изградње гасовода износи приближно милијарду долара, а на централни гасовод могу да се прикључе и гасоводи који иду за Косово и Метохију, јужну Србију и Црну Гору.
Министарство рударства и енергетике Владе Републике Србије расписало је 1. новембра два тендера за изградњу локалних гасовода и гасоводних станица у Србији, а прошле године усвојило је
Национални план гасификације којим се, између осталог, предвиђа коришћење природног гаса у више од 400.000 домаћинстава.
Од изградње гасовода корист ће имати и руски "Гаспром" захваљујући експанзији и диверсификацији праваца за транспорт гаса ка Европи, бољем и стабилнијем приступу српском тржишту и повећању потрошње у Србији.
Србији ће, према уговору из јануара, до краја ове године бити испоручене 2,3 милијарде кубних метара руског природног гаса.
Наумов је након потписивања Меморандума оценио да овај документ представља прекретницу у будућем развоју Србије и отвара нову страницу у сарадњи Србије и Русије у области снабдевања гасом.
Он је подсетио на то да је цео пројекат почео да се разрађује убрзо након сусрета председника Владе Србије Војислава Коштунице и руског председника Владимира Путина у Санкт Петербургу.
Према његовим речима, потписивање овог меморандума представља и наставак добре сарадње коју има руска компанија "Гаспром експорт" са "Србијагасом", као и министарстава енергетике двеју земаља.
Министар је оценио да ће овај пројекат имати историјски значај за Србију и да ће брзо заживети, при чему се очекују приходи од транзитних такси између 50 и 200 милиона долара годишње, у зависности од количине гаса.
Наумов је изразио уверење да ће током 2007. године бити потпуно завршени сви потребни пројекти за изградњу гасовода који ће, преко Црног мора, Турске, Бугарске, Србије, Хрватске, повезивати Русију са северном Италијом, као и да ће бити усвојене потребне одлуке и да ће почети изградња.
Медведев је навео да ће у оквиру заједничког рада на основу Меморандума бити размотрена два важна аспекта, као што су додатне испоруке гаса Србији и улога Србије као транзитне земље.
Миланковић је истакао да реализација овог договора пружа Србији историјску шансу да постане регионални лидер за транспорт природног гаса и значајно енергетско чвориште, а "Србијагасу" да се сврста у најзначајније партнере "Гаспрома" у југоисточном делу Европе.
Према његовим речима, отварањем алтернативног правца снабдевање гасом Србије постаће јефтиније и сигурније, повећаће се запосленост домаће привреде, као и могућности за изградњу електрана на гас и улагање у подземна складишта гаса у Србији, пре свега у Банатски двор.