Стојановић је у изјави за агенцију Бета навела да је до сада више од 70 општина формирало комисије за израду годишњег програма заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта, а сагласност Министарства на предложене програме добило је седам општина.

Она је прецизирала да су сагласност за издавање државног пољопривредног земљишта у закуп добиле општине Врбас, Кикинда, Бач, Србобран, Нови Бечеј, Алибунар и Сремска Митровица.

Према њеним речима, планирана површина за јавно оглашавање у ових седам општина је 49.588 хектара, а јавно надметање већ су спровеле општине Врбас и Кикинда.

Главни проблем при издавању државног пољопривредног земљишта у закуп представља неажурност јавне евиденције о непокретностима и непостојање дигиталних катастарских планова, указала је Стојановић.

Такође, она је истакла да је поменуто министарство упутило комисијама које израђује годишњи програм заштите, уређења и коришћења земљишта предлог да морају водити рачуна о функционалним целинама, то јест о више парцела које су спојене у "таблу", изграђеним инфраструктурним објектима на пољопривредном земљишту, као и о катастарским парцелама које су у усвојини.

Према подацима Министарства, у Србији има приближно 300.000 хектара државног пољопривредног земљишта које ће бити понуђено у закуп, објаснила је Стојановић.