Фото: Танјуг

Стојковић је, отварајући округли сто о Нацрту закона о државним органима у поступку за кривична дела против међународног хуманитарног права и Нацрту закона о државним органима у поступку за кривична дела организованог криминала и друга посебно сложена кривична дела, указао на то да се показало да Специјално одељење Окружног суда у Београду не може да суди брзо и ефикасно сва дела из организованог криминала.

Он је навео да је из тог разлога потребно да се створи мрежа тужилаштава која ће покривати целу Србију, у оквиру које ће бити формирани апелациони судови и посебна већа.

Специјални суд за ратне злочине функционише добро, оценио је Стојковић и додао да ће завршетком мандата Хашког трибунала већи број предмета бити пребачен у Србију.

Министар је нагласио да нацрт закона у области ратних злочина предвиђа могућност поравнања, која није предвиђена Законом о кривичном поступку.

Шеф Одељења ОЕБС-а за владавину закона и људска права у Србији Рут Ван Ријин истакла је да нацрти ова два закона уводе новине и дају извесна овлашћења за ефикаснију борбу против организованог криминала и ратних злочина.

Ван Ријин је напоменула да је током протеклих година у Србији учињен помак у борби против организованог криминала, при чему ће у случају ратних злочина, затварањем Хашког суда, већи број предмета бити пребачен на домаће судове, што ће значити и њихову већу одговорност.

Округли сто организовали су ОЕБС и Секретаријат за спровођење Стратегије реформе правосуђа, а у јавној дебати учествовале су судије Врховног суда, судије и тужиоци Окружног суда у Београду, Већа за ратне злочине и организовани криминал, представници Правног факултета и Мисије ОЕБС-а у Србији.