Хајдин је подсетио на то да је САНУ установљена пре 165 година, а да је предлогом новог закона о њој за Дан Академије изабран 19. новембар, пошто је тог дана 1841. године основано Друштво српске словесности.

Говорећи о почецима деловања Академије, Хајдин је нагласио да је тежиште рада било усмерено на историју, српске старине, биографије славних људи и друго, што је и данас важан сегменат њеног рада.

Он је навео најважније личности из историје Академије од првог председника Јосифа Панчића и секретара Јована Жујовића, преко Стојана Новаковића, који је покренуо израду "Речника српског језика", до Александра Белића, који је обновио њен рад после Другог светског рата, и Павла Савића, који је први успоставио ближи однос Академије и нове власти која је била неповерљива према институцији старог режима.

Такође, Хајдин је поменуо и тешкоће кроз које је прошла САНУ у последњих 25 година - од "Меморандума", преко изолације земље због санкција, до препрека које још стоје на путу интегрисања Србије, а преко ње и САНУ, у Европску унију.

Као један од значајних помака у односу на време санкција он је навео удвостручавање научних скупова, а скоро сви су и међународног карактера, као и обнављање сарадње с другим академијама и право САНУ да конкурише равноправно с осталим земљама Европе за средства из "Програма 7".

Истовремено, Хајдин је упутио позив за сарадњу на научном плану свим институцијама у земљи које окупљају млађе научне кадрове.

Хајдин је изразио наду да ће нови чланови САНУ увећати њен радни и научни потенцијал.

Министар за науку и заштиту животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић говорио је о обезбеђивању средстава за научни рад и потреби достизања европског стандарда од један одсто бруто друштвеног националног дохотка, док смо ми стигли до 0,55 одсто, колико је планирано за 2007. годину .

Он је изразио уверење да ће Србија до 2010. године "прећи магичну црту од једног процента".

Поповић је истакао да нови закон о САНУ нема никаквих спорних тачака и да ће бити усвојен на првом заседању новог парламента.

Према његовим речима, Србија има научни потенцијал који само треба добро и рационално организовати и ту је важна улога Академије као лидера.

Скуп је поздравио и председник Скупштине Србије Предраг Марковић, а затим је Хајдин представио 13 нових дописних чланова, којима су први пут у историји те научне институције уручене повеље о избору.