У саопштењу се наводи да ова стратегија обухвата циљеве, активности и очекиване резултате у унапређењу здравља младих, укључујући и оспособљавање младих за бригу о сопственом здрављу.

Такође, подразумева и унапређење квалитета, ефикасности и доступности здравствене заштите, као и изналажење нових приступа за постизање бољег здравља младих на локалном нивоу.

Кључна опредељења Стратегије су промоција здравља младих и примарна превенција, као и развој партнерских односа и јачање законске регулативе.

У Стратегији је истакнута потреба да се свим младим људима обезбеди сет здравствених услуга које су поверљиве и квалитетне, засноване на потребама младих, а које обављају мотивисани, пријатељски расположени и едуковани здравствени радници у безбедном окружењу за младе и у чијем планирању, спровођењу, праћењу и оцењивању млади имају кључну улогу.

Нагласак је стављен на савладавање изазова с којима се, кад је реч о здрављу, суочавају млади људи који су већ у неповољном друштвеном и економском положају.

Заједнички рад међу секторима који су од значаја за здравље и развој младих треба да буде пут за стварање такве средине у којој ће сви млади имати услове за обезбеђење физичког и менталног здравља, психичког и емоционалног благостања, слободу од злостављања и искоришћавања, као и знање и прилику да воде здрав живот.

Главни правци Стратегије су успостављање националних приоритета у области здравља младих, креирање активности у области промоције здравља, посебно оних чији су носиоци млади, померање тежишта активности с болести на детерминанте здравља и факторе ризика, као узроке обољевања и превремене смртности, унапређење и подршка индивидуалним и колективним здравим стиловима живота, адекватним здравственим и социјалним услугама и ефективном коришћењу здравствених служби, развијање партнерства с младима и дефинисање индикатора за праћење детерминанти здравља и фактора ризика везаних за здравље младих.

Стратегија се базира на основним принципима и вредностима истакнутим у међународним документима у области јавног здравља и унапређења здравља деце и младих, као што су Конвенција о правима детета УН, Миленијумски циљеви УН, Свет по мери деце, Квалитетно образовање за све, Здравље за све у 21. веку, Акциони план за животну средину и здравље деце у Европи, Пета конференција о становништву и развоју (Каиро, 1994. године) и Стратегија сексуалног и репродуктивног здравља Светске здравствене организације.

По свом садржају, Стратегија се ослања и на постојеће националне стратегије - Стратегију за смањење сиромаштва, Национални план акције за децу, Националну стратегију за ХИВ и Националну стратегију за ментално здравље, додаје се у саопштењу.