То су четврти по реду председнички избори од смене власти бившег режима на изборима 2000, а осми од увођења вишестраначког система у Србији 1990. године.

Последњи изабрани председник Србије био је Милан Милутиновић, који се након истека мандата у јануару 2003. предао Трибуналу у Хагу. Од тада в.д. функцију председника су вршили председници скупштине Наташа Мићић, Драган Маршићанин, Војислав Михајловић и Предраг Марковић.

На овим изборима први пут ће држављани Србије који живе у иностранству моћи да гласају у амбасадама и конзулатима. То право ће на овим изборима искористити око осам хиљада грађана из дијаспоре.

Републичка изборна комисија (РИК) потврдила је 28. маја да ће на
председничким изборима у Србији учествовати 15 кандидата:

1. Љиљана Аранђеловић
(Јединствена Србија),
2. Владан Батић
(Демохришћанска странка Србије)
3. Ивица Дачић
(Социјалистичка партија Србије)
4 Милован Дрецун
(Препород Србије)
5. Драган Ђорђевић
(Странка држављана Србије из Ниша)
6. Бранислав Ивковић
(Социјалистичка народна странка)
7. Мирко Јовић
(Народна радикална странка Србије и Дијаспоре и Европског блока)
8. Јелисавета Карађорђевић
(Група грађана)
9. Богољуб Карић
(Група грађана)
10. Драган Маршићанин
(Демократска странка Србије, Г17 плус, Српски покрет обнове и Нова
Србија)
11. Зоран Милинковић
(Патриотска странка дијаспоре)
12. Томислав Николић
(Српска радикална странка)
13. Борислав Пелевић
(Странка српског јединства)
14. Маријан Ристичевић
(Народна сељачка странка)
15. Борис Тадић
(Демократска странка)

РИК је утврдио да је у бирачки списак за предстојеће председничке изборе у Србији уписано 6.531.549 бирача.

Изборе ће пратити посматрачи ОЕБС-а и невладина организација ЦеСИД.

Према Закону о избору председника Републике који је усвојен 25. фебруара ове године, укинут је цензус од 50 одсто у првом изборном кругу. Ранијим законом било је потребно да на биралишта изађе више од 50 одсто укупног броја уписаних бирача.

Први вишестраначки председнички избори у Србији одржани су 9. децембра 1990. године.