Министар науке и заштите животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић оценио је том приликом да се Хрвати и Срби нису на прави начин одужили овом великану и најавио да ће владе у Београду и Загребу урадити све да то учине, и да од његове куће у Даљу направе меморијални простор.

Поповић је прецизирао да ће Министарство науке и заштите животне средине Владе Србије уложити 17 милиона динара у обнову Миланковићеве куће, док ће Министарство за просвету, науку и спорт Хрватске финансирати обнову њене унутрашњости и формирати едукативни центар у којем ће млади моћи да изучавају области којима је Миланковић посветио свој рад.

Државни секретар Министарства за просвету, науку и спорт Хрватске Желимир Јањић рекао је да су поносни земља и народ који су изнедрили умове као што је Милутин Миланковић, и оценио да нас по томе треба ценити у свету.

Јањић је изразио наду да ће обнова куће Милутина Миланковића означити и почетак сарадње ова два министарства и најавио да ће локалне власти у Даљу покренути иницијативу да у овом месту и једна улица понесе Миланковићево име.

Свечаности у Даљу присуствовали су представници влада Србије и Хрватске, амбасадор Србије у Хрватској Данијел Цвјетичанин, генерални конзул Србије у Хрватској Бојана Ристић, епископ Српске православне цркве Лукијан и представници локалне самоуправе.

Милутин Миланковић (1879-1958) рођен је у Даљу, код Осијека, а познат је по теорији ледених доба. Он је 1924. године постао редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а сматра се једним од најцитиранијих научника у свету.

Похађао је Бечки технолошки институт, на којем је дипломирао грађевину и стекао докторат из техничких наука. Радио је на изградњи брана, мостова, вијадукта, аквадукта и других грађевина од ојачаног бетона у тадашњој Аустроугарској.

Део свог стваралаштва посветио је изучавању климатологије и геофизике, о чему је написао бројне публикације. Између осталог, написао је књигу о историји астрономије, као и књиге за ширу читалачку публику о развоју астрономије и науке.