Милан Радуловић
	Фото: Танјуг

Радуловић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да према новом Уставу, ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.

Он је додао да је после више деценија, у Уставу прецизирано да се власт мора повиновати највишем правном акту и законима, што практично значи да су "устав и закони изнад власти и да је власт дужна да им се повинује", додао је он.

Према његовим речима, заштита од узурпације власти била је својевремено део законодавства у независној Србији, па чак и у Душановом законику у којем је, између осталог, било записано да је "закон важнији од царске речи".

Говорећи о предностима референдума, Радуловић је рекао да треба нагласити да овај устав неће бити изгласан у парламенту, као претходни, већ ће га изгласати народ, чиме се такође потврђује да власт припада грађанима.

Радуловић је нагласио да је у новом Уставу Република Србија дефинисана као световна држава у којој нема државне религије, што значи да су све верске заједнице одвојене од државе, али не и маргинализоване као у претходном уставу.

Први пут после Другог светског рата и појам "црква" постаје уставна категорија док је у претходним коришћен општи појам "верска заједница", истакао је министар вера.

Он је нагласио важност нових уставних начела у којима држава поштује и гарантује природну слободу сваког појединца на јавно исказивање верских уверења, као и права родитеља да деци омогуће право на верско образовање у складу са својим уверењима.

У закону и Уставу слобода испољавања вере је потпуна, али нико у име верских слобода не може обављати делатности које су штетне по друштво и здравље људи, морал демократског друштва и које нарушавају јавну безбедност и јавни ред, рекао је Радуловић.

Министар је подсетио на то да су цркве и верске заједнице имале прилику да учествују у изради Закона о црквама и верским заједницама, "чији је дух пренесен у предлог устава".

Радуловић је навео да се на питање Косова и Метохије не односи само преамбула Устава, већ и одредбе којима се дају пуна права свим мањинским заједницама.

Новим Уставом Србија се враћа себи, обнавља и снажи своју државотворну свест и енергију, сублимише и реафирмише своју уставотворну традицију започету Душановим закоником, васкрслу у три изванредна устава из XIX века и сада настављену овим уставом, а враћајући се својим демократским традицијама Србија се једновремено укључује у заједницу модерних европских држава, закључио је министар вера.