Милосављевић је прецизирао да ће 60 милиона евра бити издвојено за све домове здравља у Србији, док ће 150 милиона евра бити уложено у реновирање четири клиничка центра - у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.

Инфективно одељење болнице у Чачку реновирано је у оквиру пројекта ''Хитна реконструкција здравствених установа у Србији'', који се финансира средствима из кредита Европске инвестиционе банке.

Министар је подсетио на то да укупна вредност кредита за 20 болница и Институт за имунологију и вирусологију ''Торлак'' који су обухваћене овим пројектом износи 50 милиона евра, од чега је ЗЦ Чачак добио три милиона евра који су уложени у реконструкцију објеката и набавку опреме.

Истовремено, он је оценио да је у последње време у Републици положај здравства и здравствених радника побољшан и подсетио на то да су вишегодишњи дугови у здравству у износу од 150 милиона евра враћени, као и да се сада све обавезе измирују благовремено.

Предузели смо читав низ мера да повратимо достојанство и пацијената и медицинских радника, чији ће рад убудуће бити све боље вреднован, нагласио је Милосављевић и додао да се сада боримо за квалитет, што се одражава и на резултате лечења.

Директор Здравственог центра у Чачку Момчило Спасић најавио је да ће, поред инфективног одељења у овој болници, бити урађено и ново пријемно ургентно одељење, одељење дијализе и коронарна јединица, као и да ће бити извршени и други неопходни грђевински радови.

Министар здравља обишао је данас и реновирано одељење педијатрије и коронарну јединицу Опште болнице у Ужицу и том приликом најавио да ће средствима из Националног инвестиционог плана почети радови на обнови домова здравља Златиборског округа, који би требало да буду завршени до краја наредне године, а у које ће бити уложено 4,4 милиона евра.

Милосављевић је оценио да је Општа болница у Ужицу на добром путу да постане савремена медицинска установа и наговестио да ће за неколико недеља у тој установи бити монтиран и нови скенер.

Он је нагласио да је осавремењавање и реновирање коронарних јединица у болницама у Србији допринело да стопа смртности од акутног инфаркта у овој години буде смањена на 10 одсто у односу на 2002. годину, када је износила између 18 и 19 одсто.