Стојановић-Плавшић је на округлом столу одржаном поводом обележавања 17. октобра, Светског дана борбе против сиромаштва, истакла да граница сиромаштва подразумева различите ствари, али да се пре свега односи на економско сиромаштво.

Она је нагласила да је најважније да се није повећало транзиционо сиромаштво у Србији и подсетила на то да је постигнута макроекономска стабилност и забележен раст бруто националног дохотка, који прелази 5 одсто, што омогућава да Србија буде мање сиромашна.

Стални представник Програма за развој УН (УНДП) у Србији Ленс Кларк истакао је да се свака четрнаеста особа у Србији налази испод границе сиромаштва, док је у руралним срединама њихов број двоструко већи.

Кларк је навео да је у Србији најугроженија ромска популација, међу којом је сиромаштво чак шест пута веће него код осталих група становништва, а разлог за то је податак да само 19 одсто Рома заврши средњу школу.

После Рома, најугроженије категорије су избегла и расељена лица и особе са инвалидитетом, прецизирао је Кларк и додао да је приближно 70 одсто особа са инвалидитетом на граници сиромаштва, а свега 13 одсто њих има могућност запошљавања.

Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Владе Србије Весна Пиперски-Туцаков навела је да се ове године Светски дан борбе против сиромаштва обележава под слоганом "Од сиромаштва ка просперитету".

Она је оценила да особе са инвалидитетом нису довољно укључене у политички и друштвени живот, што је повезано са проблемом система образовања, приступачности и ниских плата.