Дабетић је на заседању Извршног комитета Високог комесаријата за избеглице (УНЦХР) нагласио да решење будућег статуса Космета мора бити прихватљиво за све стране јер би било које решење које би изазвало значајне миграције и кретања људи значило одобрење за етничко чишћење.

Само неколико хиљада интерно расељених са Косова и Метохије вратило се кућама, подсетио је он и истакао да Србија подржава спремност високог комесара УН за избеглице Антонија Гутереша да се ухвати у коштац са тим проблемом.

С обзиром на то да постоје иницијативе да се спроведе попис на Космету из којег ће се искључити интерно расељени иако су они становници те покрајине који су били присиљени да је привремено напусте, Дабетић је упозорио на то да су такве иницијативе неприхватљиве и супротне међународним стандардима.

Према његовим речима, социјално најугроженије интерно расељене особе са Космета смештене су у колективним центрима, који се са више од 95 одсто финансирају из буџета Комесаријата за избеглице.

Говорећи о избеглицама из Хрватске и Босне и Херцеговине у Србији, Дабетић је указао на важност пуне имплементације Сарајевске декларације, донете 2004. године на заседању шефова држава и влада земаља региона у оквиру Процеса сарадње у југоисточној Европи.

Истовремено, он је оценио да су решавање одузетих станарских права и признавање радног стажа избеглицама из Хрватске главне препреке за пуну примену ове декларације.

Гутереш је изразио захвалност Комесаријату за избеглице на подршци активностима УНХЦР-а у Србији и напоменуо да је мандат УНХЦР-а јасан и превасходно усмерен на пружање пуне заштите избеглицама и интерно расељенима, без укључивања у могућа политичка решења.