Вуксановић је указао на то да је Уницеф спровео истраживање у 54 основне школе у Србији, у оквиру којег је 65 одсто ученика изјавило да је у последња три месеца лично доживело неки облик насиља од стране вршњака, док је 44 одсто ђака потврдило да је доживело неки од облика насиља током читавог школовања.

Према његовим речима, резултати истраживања показали су и да 73 одсто ученика воли да иде у школу, што говори о томе да је школа добар ресурс кроз који се може позитивно утицати на понашање и услове одрастања деце и младих.

Резултати истраживања показују да су тежи облици насиља, као што су организовање банди, ношење и употреба оружја и слично, у нашој средини веома ретки, навео је министар.

Он је објаснио да појам насиље у овом пројекту не подразумева само физичко насиље већ све облике вређања и вербалног малтретирања, које, како је оценио, дуго остаје у сећању деце и често "више боли" од физичког насртања.

Вуксановић је изразио захвалност компанијама које су се укључиле у финансирање овог пројекта, међу којима су ПТТ Србија, Нафтна индустрија Србије, Банка Интеза и Ал гросо, уз напомену да је мало оних који имају разумевања за овакве пројекте јер у нашем друштву још преовлађује мишљење да се друштвени углед стиче количином новца, а не акцијама хуманитарног карактера.

Истовремено, он је подсетио на то да у реализацији овог пројекта, поред Уницефа, учествују и три републичка министарства, као и Савет за права детета и Завод за унапређивање образовања и васпитања.

Директор Канцеларије Уницефа за Србију Ан Лис Свенсон истакла је да пројекат "Школа без насиља" чини седам фаза од којих је прва, која се односи на изграђивање унутрашње заштитне мреже између деце, наставника и локалне заједнице, завршена.

Свенсон је навела да ће, поред једног свеобухватног, свака од 54 школе које су учествовале у пројекту добити свој појединачни извештај и истакла да је још 112 школа заинтересовано за то да приступи овом пројекту.

Представници компанија које су финансијски подржале пројекат изразили су жељу да и убудуће учествују у свим програмима ове врсте, уз закључак да су деца наша заједничка брига и да је неопходно уложити много у њихово образовање, али и у њихову заштиту.