Интервју председника Владе Србије објављен је под насловом " Косово у ваздуху" - "Поштовање Срба претпоставка за преговоре, упозорава В. Коштуница" Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог интервјуа.

Кантонизација или децентрализација?

- Ни у Бриселу, ни у Србији када смо план представљали пред скупштином, нисмо план дефинитивно окарактерисали. Оно о чему сам говорио је неопходност да се створи нека врста аутономије за Србе и све неалбанце на Косову. Називи и имена нису толико важни. Из неког разлога, термин кантонизација сматра се сумњивим. Не могу да то објасним, будући да термин и садржај кантона имају различите форме. На пример, у Швајцарској представљају конститутивни федерални део државе, док у БиХ, напросто представљају врсту региона. Зато кажем да није важан назив, већ суштина.
Зато верујемо да је неопходна нека врста децентрализације. Можда је термин аутономија најпогоднији, јер овог тренутка у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, Косово има значајну аутономију унутар СЦГ.

Какав облик аутономије?

- Пре одређивања коначног статуса, ми сматрамо неопходним да на Косову постоји аутономија за Србе. То жначи, аутономија унутар аутономије. И то зато јер није у питању проста заштита права, већ права на живот. На Косову, поштовање људских права Срба и неалбанаца у великој мери одудара од европских критеријума: људи не могу да се врате на своја огњишта, бројни су етнички мотивисани злочини и нема слободе кретања. То је за мене најозбиљније питање. Не могу да замислим да у једном делу Европе неко не може да се слободно креће, јер на тај начин признајемо да се покрајина налази на горем нивоу него у доба Отоманске империје. Дакле, не поставља се питање одређивања коначног статуса, нити етничке поделе, како нам често пребацују. Уосталом, постоји пример БиХ, где је Дејтонски споразум наметнуо етничку поделу - иницијално за одређено време - да би се мало по мало почели да решавају свакодневни, практични проблеми, као што је повратак избеглица на њихова огњишта, имовинска питања, слобода кретања. Зато кажемо да општинама у којима Срби представљају већину треба дати неки облик територијалне и културне аутономије. У том правцу, предлажемо предузимање мера за заштиту основних права. У основи, то садржи план који предлажемо. Нешто што се, уосталом, налази у оквиру Резолуције 1244 СБ УН.

Какве су поруке међународне заједнице? Како су прихватили ваш план?

- Могу да кажем да нису негативне. У сваком случају, међународна заједница, као и Брисел, показују да се плаше конкретних тачака нашег плана. Много година смо изгубили а да нисмо предложили ништа конкретно. Наш план, који смо обелоданили нема карактер обавезног прихватања. Ради се о предлогу о којем може да се разговара и није на истој равни са оним Албанаца, који је садржан у само једној речи: независност. Ми кажемо да не би требало да годинама чекамо док се не рашчисти питање статуса, већ да одмах учинимо неке ствари.

Да ли се може очекивати да следеће године буде поцетак разговора о коначном статусу?

- Не. Прво треба да се успостави дијалог са међународном заједницом. Нешто треба да се учини пре почетка разговора о одређивању коначног статуса. Уосталом, и пре 17.марта сам изјављивао да разговори не могу да тако брзо почну.

Да ли искључујете могућност поделе Косова? Северни део Србима, а јужном независност или било шта друго?

- Категорички!Уосталом, постоји одлука српске владе и скупштине, нешто што нас обавезује. Мислим да подела не представља решење проблема. Напротив, тако нешто би отворило нова питања и довело би до опште нестабилности у региону, будући да Албанци живе у многим државама и то представља проблем.

О сарадњи са Хашким трибуналом:

- Како да вам то кажем директно и искрено, а да са овог места не улазим у процењивање правичности Међународног суда у Хагу...Ради се о наметнутој обавези. Та обавеза, међутим, не би требало да доведе у опасност стабилност земље, којој је неопходно успостављање стабилних институција. Настојимо да пронађемо начине сарадње са Међународним судом у Хагу, како би српски судови могли да, што је пре могуће, преузму те случајеве. Али не на начин који би довео у опасност политичке институције земље. Знамо да постоје бројне препреке европској перспективи Србије. Хаг је једна од њих, независно од тога да ли је то праведно или не.