Борис Тадић за говорницом Народне скупштине

За усвајање Устава и Одлуке о расписивању референдума гласала су 242 посланика парламента.

Новим уставом прецизира се да је Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.

Посланицима се на почетку заседања обратио председник Србије Борис Тадић и поручио да има земаља које имају добар устав а лошу политику, али да нема земље која има лош устав а има добру политику, зато што устав, ако је лош, ограничава политику.

Тадић је указао на то да од тога каква је политика у једној земљи зависи и квалитет живота у тој земљи и животни стандард грађана.

Пред нама је Нацрт новог устава, који, између осталог, не само да је највиши правни акт него је темељ правног система наше земље и велика прилика да направимо снажан искорак у односу на Србију коју је у правом смислу уоквирио Устав из 1991. године, рекао је Тадић.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница на седници Скупштине Србије истакао је да је за све државе усвајање устава историјски чин, а посебно за Србију у часу када су се два најважнија државна и национална интереса природно стопила у један.

Коштуница је нагласио да се новим уставом Србија утемељује као правно уређена земља и запечаћује истина да је Косово и Метохија увек било и да заувек остаје саставни део територије Србије.

Он је истакао да је парламент у претходном периоду усвојио велики број значајних закона, који су сами по себи важни, али да тек усвајањем новог устава они добијају прави смисао јер постају саставни делови једне велике уређене целине.

Да би се Србија развијала, напредовала и била функционална држава, да би наши грађани живели добро, заједнички смо радили да направимо чврст и моћан темељ наше куће, који се зове Устав Србије, истакао је Коштунца.

Посланици су 12. септембра, бранећи Косово и Метохију као наш суштински национални интерес, донели једногласну одлуку да се нови устав одмах донесе и њиме потврди да је Косово наше, подсетио је председник Владе и додао да се вечерас, на задовољство целе нације, њихова одлука испуњава.

Према његовим речима, речено је урађено, а све остало, као што доликује, препушта се народној вољи јер глас народа мора да се чује на референдуму, после којег ће, ако Бог дâ, држава Србија добити нови устав.

За велика дела, а доношење новог устава јесте велико дело, треба бити кадар, рекао је Коштуница, уз оцену да је праведно што су управо посланици преузели историјску одговорност за доношење новог устава и што су предлагачи новог устава.

Коштуница је нагласио да су Влада и он лично до сада учинили све што је у њиховој моћи да до овог дође и навео да су све институције и све парламентарне странке сложно, једногласно и заједно радиле на усвајању устава.

Он је напоменуо да се, такође, јединствено мора радити на томе да референдум буде што успешнији јер ће на тај начин нови устав у правом смислу бити заједничко дело на добро Србије и добробит свих њених грађана.

Председник Владе је упутио позив свим грађанима да изађу на референдум и изгласају нови устав потврђујући да је Србија модерна демократска држава и да је Косово не само саставни део наше територије, већ и неотуђиви део свакога од нас.

Као што је Косово давно одбранило Србију, тако ће и Србија, свим демократским и правним средствима, одбранити Косово, указао је Коштуница.

Он је изразио уверење да ће народна воља по овом питању бити чврста и једнодушна и објављена пред очима целог света, уз оцену да је од непроцењиве важности да грађани на референдуму дају снажан демократски легитимитет новом уставу и изградњи свих институција сагласно новом најважнијем правном акту земље.

Према његовим речима, ово је за Србију нови велики почетак који на референдуму мора бити снажно потврђен сувереном народном вољом.

Коштуница је нагласио да је нови устав, за њега као председника Владе Србије и човека који је све подредио добробити наше отаџбине, фундаментални циљ за који се борио у границама свих својих моћи, при чему је изразио захвалност присутнима на томе што овај велики циљ заједнички остварују.

Усвајањем новог устава Србија постаје творац своје судбине, рекао је он и истакао да је ово устав за Србију, за њену будућност, за њен развој и напредак, за препород Србије.

Започели смо најзначајнији посао за уређење наше куће. Верујем да ћемо га радити заједнички, са пуном свешћу о његовој важности, највећом одговорношћу и љубављу, јер шта би могло бити важније и далекосежније него бити у прилици коју нам је пружила историја да градимо како најбоље знамо и умемо своју кућу, нашу Србију, закључио је Коштуница.

Нови устав у преамбули садржи решење да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије.

Војислав Коштуница у обраћању посланицима

"Полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав Републике Србије", одређује се у преамбули новог устава.

Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

"Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не могу присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана. Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима", наводи се у Уставу.

Застава Републике Србије постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава. Химна Републике Србије јесте свечана песма "Боже правде".

Територија Србије је јединствена и недељива.

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

Државна власт ограничена је правом грађана на покрајинску аутономију и локалну самоуправу, држава штити права националних мањина и јемчи посебну заштиту националним мањинама ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета, одређује се новим Уставом Србије.