Ивана Дулић-Марковић
	Фото: ФоНет

Дулић-Марковић је том приликом најавила нови састанак Унапређеног сталног дијалога Србије са Европском комисијом 28. и 29. септембра, на коме ће теме бити пољопривреда, регионални развој, енергетика и финансијска контрола.

Она је изразила забринутост због тога што Србија годину дана од усвајања Закона о заштитнику грађана још нема омбудсмана и што није усвојила закон о радиодифузији, иако би то морала да учини у складу са политичким приоритетима из Европског партнерства.

Према њеним речима, што пре би требало да буду припремљени нацрти закона који регулишу цивилну контролу војске, да се комплетира изборно законодавство и усвоје акциони планови за спровођење стратегија за реформу правосуђа и за борбу против корупције.

Усвајањем Стратегије за реформу правосуђа начињен је велики корак у тој области, оценила је потпредседник Владе и упозорила на то да ће највећи изазов бити примена те стратегије и закона у области правосуђа.

Када је реч о реформи државне управе, Дулић-Марковић је истакла да је законска регулатива о томе готово потпуно заокружена, односно да су усвојени закони о Влади, државној управи и државним службеницима и њиховим платама, уз напомену да је остало да се уреде области примања функционера и инспекцијског надзора.

Истовремено, како је подсетила, у оквиру приоритета из Европског партнерства створене су почетне претпоставке за скупштинску контролу Министарства правде, али је остало још да се ради на законском уређивању области одбране.

Министарство одбране је у сарадњи са другим државним органима сачинило Нацрт закона о цивилној контроли војске, а постоје и нацрти закона о службама безбедности, одбрани и војсци које треба усагласити са новом ситуацијом, навела је потпредседник Владе.

Сарадња са Трибуналом у Хагу и дијалог са Приштином, како је указала, не спомињу се у плану за спровођење приоритета из Европског партнерства јер је реч о специфичним политичким питањима.

Говорећи о економским критеријумима из Европског партнерства, она је нагласила да се на том пољу бележи солидан напредак.

Према њеним речима, директне стране инвестиције превазишле су очекивања, спроводе се реформе пензијског и здравственог система и мере сузбијања "сиве економије", док се процес приватизације банака ближи крају, а усвојен је и план запошљавања.

Тања Мишчевић
Фото: ФоНет

Директор Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије Тања Мишчевић најавила је на седници Одбора за европске интеграције Скупштине Србије да ће чланови тима за преговоре са Унијом 2. октобра у Бриселу представити најновије елементе који се односе на спровођење приоритета из Европског партнерства.

Мишчевић је прецизирала да је реч о последњем састанку пред издавање годишњег извештаја Европске комисије о спровођењу приоритета из Европског партнерства, односно о коначној оцени Комисије о ономе што је Србија урадила у области реформи у протеклих годину дана.

Она је нагласила да је веома важно да се интензивно ради на процесу европских интеграција, без обзира на то што су преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању привремено прекинути.

Такође, усвојен је и Акциони план за јачање институционалне способности за преузимање обавеза у процесу европских интеграција, који представља нашу обавезу тек оног момента када будемо постали кандидат за чланство у ЕУ, навела је Мишчевић, уз напомену да морамо урадити много више на нашим капацитетима за преузимање тих обавеза јер процес интеграција не сме да трпи.