Динкић је на конференцији за новинаре, на којој је представљен глобални Национални инвестициони план за 2006/2007. годину, истакао да су његови основни циљеви повећање запослености, одржавање високог привредног раста у износу од просечно 7 одсто у наредних пет година, као и постизање равномерног регионалног развоја.

Он је навео да ће Србија ове године по основу приватизационих прихода и буџетског суфицита имати вишак од 2,1 милијарду евра и додао да је, према оцени Министарства, нашој земљи потребно да годишње инвестира у капиталне инвестиције приближно 1,2 милијарде евра, што је скоро 5 одсто овогодишњег бруто домаћег производа.

Кроз реализацију Националног инвестиционог плана у потпуности се мења структура расхода буџета, рекао је министар и подсетио на то да је у претходним годинама за капиталне пројекте Србија издвајала око три одсто буџета, а у 2006. први пут ће издвојити приближно 12 одсто из државне касе, док ће 2007. за капиталне пројекте издвојити четвртину буџета, што је европски стандард.

Динкић је напоменуо да постоје четири извора финансирања Националног инвестиционог плана и прецизирао да су то приватизациони приходи, буџетски суфицит, кредити међународних финансијских организација и претприступни фондови ЕУ од 2007. до 2012. године.

Према пројекцијама, предвиђено је да се допринос ЕУ у финансирању регионалних пројеката из Националног инвестиционог плана креће од 250 милиона евра у следећој години до 500 милиона евра у 2011. години, навео је Динкић.

Према његовим речима, приоритети у улагањима су модернизација саобраћајне инфраструктуре у коју ће до краја наредне године бити уложено 437 милиона евра, инвестиције за подстицање привредног развоја у износу од 385 милиона евра, као и модернизација здравственог система у коју ће бити уложен 331 милион евра.

Ове три области чине скоро 70 одсто улагања свих инвестиција предвиђених поменутим планом, а поред њих планирана су и улагања у станоградњу у износу од 150 милиона евра, у пројекте који повећавају стандард грађана 144 милиона евра, у модернизацију државне управе 140 милиона евра, за инвестиције у образовању 55 милиона евра, као и за пројекте на територији Космета 32,5 милиона евра.

Министар је рекао да оваква структура улагања неће у потпуности бити задржана у наредним годинама и изразио очекивање да ће инвестиције у образовање бити повећане.

Највећи појединачни пројекат у оквиру Националног инвестиционог плана су инвестиције за завршетак Коридора 10 до краја следеће године, истакао је Динкић и објаснио да је планирано улагање од 250 милиона евра које обухвата изградњу аутопутева од Ниша до границе са Бугарском и од Лесковца до границе са Македонијом, као и обилазницу око Београда.

Он је указао на то да је друга највећа појединачна инвестиција модернизација четири клиничка центра у Србији - у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, за шта је планирано 150 милиона евра.

У циљу бржег развоја неразвијених региона, биће уведене промене у планирању пројеката зато што се до сада дешавало да предлози најбољих пројеката долазе из најразвијених општина, истакао је министар.

Динкић је најавио да ће Министарство објавити конкурс за запошљавање 25 економиста, инжењера и других стручњака у пројектни центар Министарства, који ће бити централна јединица за избор и праћење свих пројеката Националног инвестиционог плана.

Ови стручњаци биће задужени за посете сиромашним и неразвијеним општинама и да за њих ураде пројекте, објаснио је он и навео податак да је планирано да се у неразвијене регионе у просеку инвестира 133, а у развијене 117 евра по становнику.

Према његовим речима, у Београд и Војводину, који су сада најразвијенији, биће уложено просечно 130 евра по становику, док ће највише улагања бити у источној Србији 265 евра, јужној 224, а у западној Србији 162 евра по становнику.

Посматрано по окрузима, највећи скок у инвестицијама имаће Рашки и Топлички округ, односно улагања у њих биће за 230 одсто већа него раније, нагласио је Динкић.