Лаловић је у разговору за данашње издање дневног листа "Блиц" навео да се остаје и при изменама које се тичу основице за исплату накнада које радник прима када не ради, као што су боловање или регрес за одмор.

Он је објаснио да се за те основице сада узима просек из последња три месеца, што неретко доводи до ситуације да онај ко је на боловању прими више од колеге који тог месеца ради, због чега ће бити предложено да основица за ове накнаде буде основна зарада.

Такође, како је додао министар, остаје се и при ранијој идеји да рад на одређено време са садашњих годину дана буде повећан на три године.

Он је рекао да ће, поводом почетка примене финансијских олакшица за послодавце који запосле раднике млађе од 30 или старије од 45 година, бити пажљиво праћено колико су послодавци заинтересовани за њих.

За три месеца имаћемо јасну слику какве ефекте ове олакшице дају у смислу интензивнијег запошљавања и када то будемо знали видећемо да ли да уведемо још нека растерећења, истакао је Лаловић и додао да ће се у супротном, ако ефекти буду занемарљиви, радити на отклањању препрека које до тога буду довеле.

Према његовим речима, финансијски ефекти ових мера показују да ће радник са бруто платом од 37.000 динара послодавца коштати 10.000 динара мање него пре.

Када је реч о повећаној стопи незапослености, Лаловић је подсетио на то да нема ниједне земље у транзицији која није имала тај проблем јер у том периоду стижу две групе незапослених, млади који завршавају школе и старији који због приватизације остају без посла.

Међутим, када се приватизација заврши тај прилив се смањује и тако би требало да буде и код нас, објаснио је министар и указао на то да се од 2008. године, до када би требало да се рашчисти са болесним делом српске привреде, па у наредне две године, очекује 3,5 до 4 милијарде евра гринфилд инвестиција, уз чију помоћ би садашња стопа незапослености од 21,5 одсто требало да буде сведена на 10,5 одсто.

Лаловић је напоменуо да је предвиђено да се из Националног инвестиционог плана издвоји 30 милиона евра, од чега би највише новца било усмерено за реформу система социјалне заштите.

Суштина је да што мање људи буде у установама социјалне заштите, односно да деца без родитеља иду на усвојење или у хранитељске породице, а старији, уместо у старачке домове, да остају код куће и да им се кроз систем услуга у локалној средини доносе храна, лекови и остало што им је неопходно, навео је Лаловић.