Бубало је на конференцији за новинаре, одржаној после седнице Владе, истакао да Србија од 2001. године има континуиран раст БДП-а, у просеку за више од 5 одсто, а да је у последње три године рада ове владе тај раст виши и износи преко 7,8 одсто.

Он је додао да је 2004. године забележен раст од 9,2 одсто, а прошле године 6,5 одсто, док ће, како је оценио, овогодишњи план од 4,5 одсто бити премашен, с обзиром на то да је у првом кварталу ове године достигнут раст у нивоу од 6,3 одсто, што значи да се већ са сигурношћу може констатовати да ће до краја године он износити 7 одсто.

Министар је објаснио да је томе, пре свега, допринео раст индустријске производње у реалном сектору, и то у све три области - производњи енергије, вађењу руде, минерала и камена, као и у прерађивачкој индустрији.

Према његовим речима, укупан раст за целокупну индустрију у првих шест месеци ове године износио је приближно 6,5 одсто, а за прерађивачку индустрију 7,8 одсто, и са оваквим трендом, уз сва позитивна кретања која су забележена у области банкарства, туризма, угоститељства и трговине, сигурно се може очекивати раст БДП-а од 7 одсто.

Бубало је, говорећи о макроекономским кретањима у земљи, навео да је чврста монетарна политика довела до повећања девизних резерви и да су оне пре трансакције са "Теленором" износиле 8,5 милијарди долара, а да се ових дана налазе на свом рекордном нивоу од око 11 милијарди долара.

Такође, инфлација је значајно обуздана током летњих месеци и засад је у планираним оквирима, што значи да се може очекивати да до краја ове године остане на пројектованом нивоу, односно да буде испод 10 одсто, истакао је Бубало.

Он је указао и на значајан раст извоза у овој години, који се креће у нивоу већем од 20 одсто, док је тај раст у првих шест месеци био 24 одсто и са тенденцијом убрзања.

Министар је прецизирао да је у последња два месеца забележен рекорд у извозу на месечном нивоу у последњих десет година, уз напомену да не можемо бити задовољни растом трговинског дефицита јер је увоз растао брже него извоз.

Он је истакао да је, као одраз поверења у све оно што се дешава у земљи на економском плану, достигнут ниво штедње грађана од 2,624 милијарде евра, што је у односу на прошлу годину више за 17,2 одсто.

Такође, просечна нето зарада у периоду јануар-јул износила је 20.414 динара и номинално је већа за 25 одсто, додао је Бубало.

Истовремено, како је нагласио, у периоду јануар-јул 2006. убрзано су настављене структурне реформе у реалном сектору, продато је 256 предузећа са 20.146 запослених и остварен је укупан приход од 151,5 милиона евра, као и уговорне обавезе око обавезног инвестирања у износу од 105 милиона евра.

Када је реч о ребалансу буџета за 2006. годину, Бубало је рекао да је он измењен у том смислу да ће износити 521 милијарду динара у делу прихода, односно 505 милијарди динара у делу расхода, а то значи да ће на крају овог периода остати суфицит од 16 милијарди динара.

Према његовим речима, у укупним издацима из буџета 446 милијарди динара предвиђено је за редовно финансирање рада корисника буџетских средстава, док су 33 милијарде предвиђене за реализацију Националног инвестиционог плана који ће, са додатним средствима из инвестиционих прихода и кредита узетих за инфраструктурне пројекте, бити фокусиран на даљи убрзани привредни развој земље, решавање питања запошљавања и равномернији регионални развој.

Министар рада, запошљавања и социјалне политике Слободан Лаловић саопштио је да је на данашњој седници Владе усвојен Предлог националне стратегије о старењу за период од 2006. до 2015. године, с обзиром на то да је у Србији потребно створити друштво за грађане свих животних доба.

Лаловић је, указујући на значај овог питања, навео да према попису из 2002. године у Србији има више од 1,2 милиона лица старијих од 65 година, што је шестина укупне популације у нашој земљи, и да свако друго лице живи у старачком домаћинству.

Он је напоменуо да се тренд старења становништва у претходном периоду убрзавао, тако да пројекције говоре да ће у наредном периоду бити интензивно повећање учешћа грађана старијих од 80 година.

Имајући то у виду, ова стратегија у целини треба да прилагоди систем новим околностима, с циљем да се створе оптимални економски и социјални услови како се старија популација не би осећала одбаченом у друштву и како би се продужио њихов активни период, објаснио је министар.