Милосављевић у интервјуу за агенцију Бета рекао да је листа за пејсмејкер прва која је решена и која више не постоји и изразио уверење да у наредних неколико година уопште неће бити листа чекања већ да ће се по нормалној процедури долазити на ред за ове медицинске процедуре.

Услов за то је да се установе опреме адекватним простором, опремом и потрошним материјалом и да се систем уреди кроз јачање квалитета и контролне мере, указао је министар.

Према његовим речима, у Србији се, између осталог, чека на прегледе скенером, магнетну резонанцу, дијагностичку коронарографију, операцију срца и уградњу кука.

На листама нису људи за које се процени да им је хитно потребна нека од тих интервенција, истакао је Милосављевић, уз напомену да се годишње уради 60.000 хитних процедура.

Он је оценио да је информациони систем нужност јер он омогућава миграцију и контролу података и додао да има случајева да се на листу хитних интервенција пацијенти убацују преко везе и за новац.

Инспектори контролишу здравствене установе, а поједини лекари су због примања мита у затвору, рекао је министар и навео да ће проблем у потпуности бити решен када се листе чекања укину.

Према његовим речима, до тада ће од кључног значаја бити увођење лиценци за лекаре, које ће им бити одузимане ако се докаже да учествују у корупцији.

Милосављевић је указао на то да се планира и јачање институције заштитника права пацијената, која постоји, али је пацијенти ретко користе.

Он је оценио да је добро то што је јединственим софтвером регулисано да се на сајту Републичког завода за здравствено осигурање (www.rzzo.sr.gov.yu) може проверити место на листи, уз напомену да подаци нису довољно поуздани јер се листа не ажурира сваке недеље.

Главни проблем у укидању листа чекања је начин финансирања и недовољна мотивација, рекао је Милосављевић и подсетио на то да је откад је у Клиничком центру Србије уведено додатно плаћање кардиолошких интервенција које се ураде викендом и на празник у овој установи од почетка до јуна ове године урађен исти број интервенција као целе прошле године.

Министар је наговестио да ће до краја 2007. године бити укинуте листе чекања за зрачење малигних тумора штитне жлезде радиоактивним јодом, пошто се оно, поред Сремске Каменице, сада ради и у Крагујевцу.

Операције у офтамологији требало би ове године да почну да се изводе у већем броју јер ће девет центара у земљи бити за то опремљено, указао је он.

Према подацима Министарства здравља, зрачење на Институту за онкологију у Београду ради се у три смене, на три апарата, а на ту интервенцију укупно чека 372 пацијента, при чему је најдуже чекање два месеца, рекао је Милосављевић.

Он је навео податак да се у Кладову ради у једној смени, да постоје два апарата за зрачење и да нема чекања, док се у Крагујевцу ради у две смене, на два апарата, а на третман чека 160 људи од месец до два.

Министар је подсетио на то да ће из Националног инвестиционог плана до краја године бити уложено пет милиона евра у пет онколошких центара у Србији.