Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

Спољни дуг:

- Србија ће ускоро од средње задужене земље постати држава са релативно ниским нивоом спољног дуга. Потпуно сам убеђен да би Србија у 2007. годину могла да уђе са знатно смањеним нивоом спољног дуга. Најпре, један део такозваног косовског дуга сигурно ће нам бити отписан (што је логично, јер порези који се прикупљају на територији Косова не пуне наш, већ УНМИК-ов буџет), а тај део дуга није мали јер износи око милијарду долара. Поред тога, Влада је прошле недеље усвојила план о "замени" до милијарду долара обавеза према Париском клубу за инвестиције, а на ту замену имамо права у складу са уговором који смо закључили са тим клубом 2001. године, али смо сада први пут у прилици да је спроведемо у пракси.

На основу Платформе, коју је Влада управо усвојила, кренућемо у билатералне преговоре са највећим повериоцима Париског клуба, с предлогом да нам до 850 милиона евра (око милијарду долара) избришу из "књига", а да ми тај новац у наредним годинама пласирамо у пројекте који су у заједничком интересу, као што су нпр. улагања у европски коридор 10 на југу Србије. Уколико постигнемо договор с кључним повериоцима, у наредним годинама ослободићемо значајан простор у буџету и, уместо за отплату дугова, новац ћемо уложити у завршетак аутопутева на југу Србије до македонске и бугарске границе.

Предложићемо повериоцима да се део дугова "замени" и за улагања у еколошке пројекте и изградњу инфраструктуре на нивоу локалних самоуправа. Поред тога, спремни смо и да један део спољног дуга превремено отплатимо. Подсећам на то да је још раније одлучено да Народна банка до маја идуће године потпуно отплатити дуг према ММФ-у у износу од милијарду долара.

На овај начин, укупан спољни дуг Србије могао би да се ускоро смањи за 2,5 до 3,5 милијарди долара. Ово је могуће јер смо ове године остварили изузетно високе приватизационе приходе од преко 1,8 милијарди евра, уз истовремени суфицит редовног буџета. То нам омогућава да паралелно покрећемо велике инфраструктурне инвестиције и знатно смањујемо јавни дуг.

Национални инвестициони план (НИП):

- Реч је о капиталним улагањима која се дешавају једном у десет, двадесет година, а не о текућим буџетским инвестицијама. Због тога ће средства опредељена за НИП бити посебно исказана уз редован буџет. Те инвестиције су, суштински гледано, буџетски расход, али је тај расход (као и приход који га покрива) ванредан - једном се у дугом раздобљу гради велики аутопут.

Највећи део НИП-а биће улагања у саобраћајнице. Споменуо сам оне од националног значаја на Коридору 10, али ће се градити и веома важни регионални и локални путеви. Други сегмент НИП-а су пројекти за подстицање запошљавања и предузетништва, за које ћемо одвојити око 165 милиона евра. Јер, основна идеја нашег плана је да се у Србији на дужи рок обезбеди висока стопа привредног раста, што ће неминовно довести и до раста запослености. Полазна тачка сваког развоја је побољшана инфраструктура, без које нема озбиљнијег прилива приватних инвестиција. Део средстава морамо да одвојимо за побољшање инфраструктуре у здравству, образовању и државној управи. Све то су истовремено директне или индиректне инвестиције у подизање нивоа стандарда грађана.

Већ сам много пута рекао да је наш НИП копија једног сличног ирског плана који је овој земљи помогао да, у релативно кратком времену, од сиромашне земље постане држава са годишњим бруто домаћим производом од око 46.000 долара по становнику.

Све земље које су се убрзано развијале имале су капиталне буџетске инвестиције на нивоу од око пет одсто БДП-а годишње. Ми ћемо тај циљ достићи тек следеће године јер, подсећам на то да је један одсто нашег БДП-а приближно 20 милијарди динара. Ако желимо да следимо ирски модел, то значи да морамо да подигнемо ниво капиталних инвестиција на 100 милијарди годишње (око 1,2 милијарде евра). До краја ове године планирамо да инвестирамо максимално приближно 34 милијарде динара. Али већ следеће године достићи ћемо ирски ниво јер тада очекујемо око 1,2 милијарде евра инвестиција, од чега ће око 75 одсто бити финансирано из сопствених приватизационих прихода, а преосталих 25 одсто из претприступних фондова Европске уније и кредита. Заправо, на овај начин коначно ћемо подићи ниво капиталних инвестиција на ниво неопходан за брзи развој, и тај потез јесте у неку руку револуционаран, имајући у виду да се у Србији годинама инвестирало изузетно мало, због чега смо и заостајали за развијеним земљама.

Желео бих поново да нагласим још једну веома важну компоненту нашег НИП-а на коју се не обраћа довољно пажње. Увек су јавне инвестиције предуслов повећања приватних инвестиција. Тачније речено, велике приватне инвестиције увек се лоцирају тамо где су претходно створени добри инфратсруктурни предуслови, дакле, у подручја из којих имате брз приступ европском тржишту, у којима имате добру енергетску инфраструктуру итд. Због тога је Војводина данас веома привлачна, а ми хоћемо да то обезбедимо и централној и јужној Србији, не кочећи, наравно, развој Војводине.

О примедбама на НИП:

- Примедба да сувише улажемо у Београд је неоснована. Већ средином идућег месеца, када цео НИП буде доступан јавности, видеће се да је за 2006-2007. годину за Београд издвојено из приватизационих прихода само око 200 милиона евра, док је укупан план за Србију око 1,3 милијарде евра. То значи да ће Београд добити само једну шестину предвиђених инвестиционих средстава у Републици, а на његовој територији живи једна четвртина нашег становништва. То упућује на закључак да ћемо више улагати у друге крајеве Србије, посебно у мање развијена подручја. Београд ће, истина је, имати неке додатне инвестиције из спољних кредита, јер су у питању пројекти од националног значаја као што је, на пример, обилазница која је саставни део коридора 10. На другој страни, из приватизационих прихода усмеравамо средства у оне регије које не могу лако да добију те кредите.

Кад је реч о примедби да приватизациони приход не улажемо у пензијски фонд, подсетио на то бих да смо прошле године предузели значајан корак у реформисању пензионог система и тада смо повукли и неке непопуларне потезе (продужење старосне границе за пензионисање итд). Такође смо донели закон који омогућава стварање добровољних пензионих фондова. Да смо се одлучили за то да велики приватизациони приход уложимо у покривање дефицита пензионог фонда, ништа не бисмо добили на страни бржег развоја. То би се истопило у једној години.

Да ли ће НИП ићи кроз ребаланс овогодишњег буџета и преко буџета за 2007. годину:

-У септембру ћемо ићи на ребаланс овогодишњег буџета и ту ћемо повећати средства за инвестиције у овој години за око 35 милијарди динара. Истовремено ћемо први пут наговестити вишегодишње буџетско планирање, путем плана инвестиција и за наредну годину и даље. Дакле, НИП ће постати саставни део овогодишњег буџета, али ће бити исказан у посебном делу. У буџету за 2007. годину планираћемо инвестиције за 2008. Вишегодишње планирање уобичајено је у многим земљама и то привлачи стране улагаче да они боље планирају и своју динамику улагања. Заправо, ове године ћемо имати рекордна страна улагања од око 3,5 милијарди долара, наспрам досадашњег рекорда, из прошле године, од 1,5 милијарди долара. Иначе, тражићемо у Скупштини да нам се за припрему буџета за следећу годину одобри померање рока са 1. новембра на 1. децембар ове године како бисмо могли да окончамо преговоре са Париским клубом и неке друге активности у циљу побољшања финансијског положаја Србије. (На пример, да окончамо тендер за трећу лиценцу мобилне телефоније у Србији).

Инфлација:

- Инфлација ће ове године сигурно бити једноцифрена. Мислим да је пре свега централна банка зауставила инфлацију својом рестриктивном монетарном политиком. Ми из Министарства финансија дали смо допринос штедљивом политиком плата у јавном сектору. Наиме, плате су ове године реално повећане за 10 одсто, али од тих 10 поена, осам вуче приватни сектор. У тој комбинацији монетарних рестрикција, контролисаних плата у јавном сектору и јаког динара (девизни курс) – инфлација је заустављена. Ако у наредним месецима не буде јачих турбуленција због цена нафте на светском тржишту, онда ћемо имати прихватљиву стопу инфлације. Дакле, десиће се нешто потпуно супротно од онога што су аналитичари прогнозирали: у доба највећих јавних инвестиција, инфлација ће бити нижа од оне када инвестиција уопште нисмо ни имали.

Пакет плус:

- Овај план садржи неколико носећих идеја чија би реализација помогла бржем развоју српског друштва - најпре визне олакшице за студенте и научнике, а потом и потпуно укидање виза за све грађане до 2008; друго, да већ до краја следеће године постанемо земља кандидат за улазак у Европску унију; треће, да ЕУ партиципира у реализацији Националог инвестиционог плана са између 250 и 500 милиона евра годишње у периоду 2007–2011; четврто, да добијемо политичку подршку за замену до милијарде долара спољног дуга за инвестиције у завршетак аутопутева на југу Србије, изградњу комуналне инфраструктуре у сиромашним општинама и еколошке пројекте; и коначно, да ЕУ учествује у развоју образовања у Србији, које је тренутно код нас прилично изгубило корак. Наставни програми у последњих петнаестак година нису пратили европски темпо, па је потребно да наши наставници, пре свега, добију додатну обуку како би боље образовали младе за нова занимања и тако им омогућили да после завршетка школовања нађу посао лакше него што је то данас случај.

Сарадња са Хашким трибуналом:

- Све указује на то да постоје озбиљни помаци у напору наших служби безбедности да заврше посао око сарадње са Хагом. Имамо Акциони план за извршење тог задатка, сваког дана се одржавају састанци координације безбедносних служби и цивилних структура које учествују у реализацији Акционог плана. Свакако, коначан извештај даје Карла дел Понте, али комесар Рен је недавно, на нашем састанку у Бриселу, оценио да се реализација Акционог плана одвија у добром правцу. Битно је, наравно, да он у једном тренутку донесе резултат, а већ је сигурно да се веома сузила мрежа помагача генерала Младића, тим пре што је у међувремену издат налог за контролу финансијског пословања фирми за које се сумња да су финансирале његово скривање.