У саопштењу се наводи да је у уводном излагању медијатор Верена Кнаус из Европске иницијативе за стабилност изнела низ нетачних података о сукобу на Косову и Метохији деведесетих година, уз означавање Србије и српског народа као јединих криваца за стање косметског друштва у то време, уз нереалну, пропагандну тезу о хероизму Ослободилачке војске Косова и њеног тадашњег лидера Агима Чекуа.

Скупу се у петнаестоминутном излагању обратио и премијер привремених институција Космета Агим Чеку, који је поновио познате ставове о потреби давања безусловне независности Космету.

У реаговању на изнете ставове медијатора трибине и Чекуа, Божовић је истакао да се Србија озбиљно суочила са злочинима које су на простору бивше Југославије починили појединци и да су Влада и полиција Србије у претходном периоду ухапсили више оптужених за ратне злочине.

Божовић је указао и на став судије Хашког трибунала Волфганга Шомбурга, изречен на овом скупу, да се у Хагу суди појединцима а не државама, па се зато не може говорити о кривици колектива, државе Србије и српског народа.

Он је истакао да постоје два сегмента решавања питања Косова и Метохије - кроз остваривање стандарда и кроз решавање статуса, и додао да што се тиче стандарда, привремене институције локалне самоуправе на Космету их још ни изблиза нису испуниле, нити има сигнала да ће их испунити у скорије време, за шта је навео низ примера.

Помоћник министра је такође рекао да се Србија залаже за компромисно решење статуса Космета, са најширим степеном аутономије у оквиру Србије, а у складу са међународним стандардима, међународним правом и досадашњим решењима у свету, и да је за Србију потпуно неприхватљиво кидање дела њене територије, подсетивши на ставове државног преговарачког тима.

Божовић је директно упитао Чекуа колико је истрага о најтежим етнички мотивисаним кривичним делима до сада спровела и окончала Косовска полицијска служба, уз подсећање на злочине у Старом Грацку, напад на аутобус "Ниш експреса" код Подујева, убиство породице Столић у Обилићу, убиства Срба у мартовском погрому 2004. године и друго.

Он је нагласио да је припадницима српске и других неалбанских етничких заједница, због лошег степена безбедности и неслободе кретања, онемогућен приступ судовима и другим органима локалне самоуправе, што додатно отежава остваривање њихових људских права.

Чекуу су питања постављали и студенти чланови "Иницијативе Албах" из Београда - о броју Срба повратника, слободи кретања и безбедности неалбанаца, шта су то косметске власти предузеле на обнови порушених и оштећених цркава и манастира, као и о праву на рад Срба и осталих неалбанаца.

Он није успео да одговори ни на једно од постављених питања, признајући да се на Космет, после прогона јуна 1999. године, вратило тек неколико Срба и других неалбанаца.

У вечерњој сесији другог дана симпозијума Божовић је учествовао на позив председника Европског форума у Албаху и председника Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхарда Бусека.

Политички симпозијум, који траје до среде, 30. августа, наставља са радом данас панелом на тему "Неизвесности и извесности у политичкој географији".